ПолитикаГде је држава циркус- председник је кловн!

Милош Митић27. августа 2019.2 min

ДЕСИЛО СЕ И ТО!

Експлозија у Украјини, највећа још од оне из 1986. године! Само за разлику од те Чернобиљске- која је донела општу хаварију и катастрофу на простору тадашњег СССР-а, за овај недавни политички потрес- добар део грађана Украјине се нада да би могао да значи почетак ренесансе ове државе.

Нови председник некада друге најмногољудније совјетске републике је глумац Володимир Зеленски! У другом кругу преседничких избора одржаних у марту, Зеленски је вољом бирача почистио досадашњег шефа државе Петра Порошенка са више од 70% освојених гласова!

Володимир Зеленски, ТВ звезда која се прославила у популарниј серији „Слуга народу“, у којој глуми наставника који случајно постаје председник државе, успео је да свој лик са платна преслика у реалан живот. Млад ( 41 година), харизматичан и свакако другачији, за многе је светло на крају тунела тешког и мрачног пост-совјетског налеђа.

Ипак, за разлику од несумљивих симпатија које је Зеленски самом својом појавом побрао широм Европе, има и оних који у њему виде ништа друго до „пајаца“- нове истурене фигуре неких позадинских сила које владају Украјином. Зеленски је као глумац показао умеће извођења и тумачења сценарија и лика који су писали други. Да ли ће као политичар, такође бити завршни извођач радова већ припремљене приче- која по навици када је политика у питању има негативну конотацију, или је довољно способан да у делу Европе навикнутом на разно разне револуције- спроведе ону чије ће име грађани изговарати без страха, пуних уста и са поносом, а која ће значити модерније друштво, ефикаснију државу и сигуран пут ка Европској унији, остаје да се види?!

Володимир Зеленски

Володимир Зеленски нови председник Украјине

Једно је сигурно, Зеленском неће бити лако. Наследио је нестабилну државу са бројним нерешеним питањима. Осим борбе са корумпираним системом, подељеним друштвом, руским претензијама- очекује га и ништа мања борба са можда и нереалним очекивањима свог грађанства.

Свет гледа у Зеленског у то нема сумње. Русија и Кина сумњају, САД и ЕУ очекују, док се млађа популација нада- да би баш он после већ давно излизаних „ташна-машна“ уштогљених политичара- могао бити нешто ново и свеже, неко за којег ће омладина по први пут моћи да каже: Један од нас.

Моја маленкост (Милош Митић), спада у групу оних, који на „нове прилике“ у Украјини за сада гледају суздржано. Ипак, радећи овај чланак, а који се односи на несвакидашњу политичку појаву по имену Володимир Зеленски, дошао сам на идеју да мимо уобичајне праксе рада Геостратега урадим интервју са главним и одговорним уредником нашег интернет магазина Николом Трифићем.

  • Милош Митић: Прошло је већ пар месеци од када је Зеленски устоличен на чело државе, да ли те је његова победа изненадила?
  • Никола Трифић: Сама победа као таква не. Ипак, морам да признам да је била убедљивија него што сам очекивао.
  • Милош Митић: Да ли је појава Зеленског најава неког новог тренда у Европи?
  • Никола Трифић: Не бих рекао. Све те приче су у Европи давно ижвакане. Ситуација у Украјини ме јако подсећа на нашу из 90-тих година. Народ је незадовољан и гладан, корупција је велика, држава се распада. Народ у таквим ситуацијама тражи решење на све стране и све ново и другачије често им изгледа као боље. Након лидера који су остали из совјетске ере, имали су Јулију Тимошенко- прву жену на челу Владе као дашак европејства, па несретног Јануковича као председника, онда је дошао Порошенко као успешан бизнисмем и капиталиста- украјинска верзија Трампа, сада имамо и једног глумца и уметника Зеленског. Народ је у тим лидерима, било да су у питању председници или премијери видео спасење и сваког је дочекивао са пуно еуфорије и наде, али на жалост испраћао са пуно огорчености и разочарања. Зеленски је још нов као председник, и зато га још увек прати општенародна еуфорија, али мислим да ће то јако брзо спласнути.
  • Милош Митић: Можда баш Зеленски донесе тоталну промену?
  • Никола Трифић: Можда ДА, сигурно НЕ! Врло сам скептичан- искрено. Нисам сигуран да ли ће Зеленски водити државу или ће сам бити вођен од стране неких људи из сенке. Ако он буде тај који заиста одлучује, питање је колико има снаге и политичког искуства да изгура нужне реформе- а ако одлучују неки други, што је вероватније, велико је питање колико је њима у интересу да се било какве реформе десе?! Растурена држава значи и јефтине ресурсе и јефтину радну снагу- намештене тендере и слаб глас у међународним политичким односима, а то одговара свима и домаћим тајкунима и страним медиаторима и разним инвестиционим фондовима, банкама итд.
  • Милош Митић: Прва порука Зеленског након победе, била је упућена некадашњим совјетским републикама, која је гласила: „Погледајте нас, све је могуће, следите наш пример“.
  • Никола Трифић: Рекао бих да је Зеленски одмах по полагању заклетве почео са демагогијом. Нека бивши Совјети прво сачекају да виде како ће Украјина проћи са Зеленским, па нека онда одлуче да ли ће кренути тим путем.
  • Милош Митић: Шта су највећи проблеми данашње Украјине?
  • Никола Трифић: Огромна незапосленост, корупција, подељено друштво, чињеница да су изгубили један део земље и опасност да се тај процес настави. Украјина је држава недовољно дефинисаног идентитета, како језичког, тако и националног, етничког. Рекао бих да су Украјинци свој идентитет граде много више на неспорном анимозитету према Русима, него на некој исконкој- аутентичној националној црти. У сваком случају Украјина је земља са много проблема и заиста не верујем да је Зеленски тај који који ће преокренути ствари.
  • Милош Митић: Поменуо си „изгубљени део земље“. Да ли је могуће направити историјску, политичку и правну аналогију између Крима и Косова?
  • Никола Трифић: Историјску и политичку свакако не. Правна аналогија је могућа, а она се пре свега односи на то да је отцепљење и Космета и Крима против међународног права, бар оног формалног. Но, ту долазимо до Запада на челу Америком! Они су погазили међународно право својим протежирањем косовске независности, или како се то често каже отворили су „Пандорину кутију“. Од тада је то међународно право само мртво слово на папиру и било је за очекивати да ће неко моћан то једном искористити у складу са својим интересима. Како је могуће да Албанци са Космета могу да бирају у којој ће држави живети, а Руси са Крима не могу? Можемо да поставимо и једно питање које често провлачим кроз своје текстове: Како је дозвољено отцепљење Космета као покрајине у саставу републике, а није на пример Републике Српске као републике у саставу федерације? Наравно, опет долазимо до Американаца и до њиховог „изигравања Бога“! Они су себе ставили изнад међународног права, а Руси су на то рекли једно велико ЊЕТ! Ако можете ви, онда можемо и ми.
  • Милош Митић: Да ли то значи да у данашњем свету међународно право не постоји?
  • Никола Трифић: Не само у данашњем. Запамти једно, давно је речено да сваки документ, споразум или национални интерес вреди онолико колико топова стоји иза њега. Иза Америке и Русије стоји много „топова“, зато њихови интереси вреде- уважавају се и остварују. Ако немаш економску и пре свега војну снагу можеш једино да губиш у арени међународне политике, никако да профитираш. Што се тиче међународног права? То ти је последња утеха за сиротињу, нешто попут јавне кухиње. Пред институцијама међународног права долазе они изнемогли и гладни, са празним тањирима у нади да ће добити милостињу. На жалост свих- поготово нас малих, али тако је.
  • Милош Митић: Да се вратимо Украјини. Шта је са Доњецком и Лугањском области, или „Новорусијом“ како их зову? Да ли ће Украјина са Зеленским на челу успети да врати контролу над тим областима?
  • Никола Трифић: Мислим да ће проблем „Новорусије“ надживети и Зеленског на челу Украјине, али и Путина на челу Русије. Чини ми се да ће се то развлачити годинама, уз повремене оружане сукобе. Не верујем да ће Украјина успети да те области учини својим као што су биле, али не очекујем ни да ће се попут Крима припојити Русији. Вероватно ће добити неки посебан статус, неку ширу аутономију- али тек за десетак година.
  • Милош Митић: Сада већ бивши украјински председник Порошенко, је једном приликом рекао: да Украјина у настојању да поврати те територије, треба да следи пример Хрватске и њено разбијање некадашње Републике Српске Крајине! Како коментаришеш то?
  • Никола Трифић: Пређи на неко озбиљније питање. Поредити Милошевићеву Србију и Путинову Русију, односно Србију која је остала после Милошевића са Русијом која ће остати после Путина, је крајње неозбиљно. То је политичко шарлатанство. Иначе, Порошенко је за време свог председниковања био склон неозбиљним потезима, зато је тако и прошао на изборима.
  • Милош Митић: Познајем те као русофила. Да у томе не лежи разлог твог скептицизма према Украјини?
  • Никола Трифић: Једини скептицизам, је твој скептицизам према мом реализму. Моја предвиђања везана за Украјину, су по мени реално сагледавање политичких околности. Ипак, мало си ме „боцнуо“ са тим епитетом „русофила“. Шта значи бити русофол? Да ли љубав према Пушкину и Достојевском, или према нама блиском православном народу, чак и моје неспорно дивљење према лику и делу Владимира Путина- подразумева неку заслепљеност за све друго и другачије? Као коментар од стране једне читатељке на мој текст „Енглези-креатори зла“, такође ми је спочитано то русофилство. Рећићу ти, оно што сам у одговору рекао и њој: Код већине Срба не постоји никаква русофилија, једноставно је нема! Та окренутост према Русији је наша нужда, наша реакција из очаја након одбацивања Запада. Срби се сете Руса и Бога, само када им је тешко и када их тај западни свет коме Срби по сваку цену теже од нововековне независности пребије и осакати. За Србе је Русија попут Нотр Дама за Циганку из Звонара Богородичине цркве! Она у цркву не одлази вољно- то јој није први избор, али када је свет коме тежи одбаци и сатанизује, она у цркву бежи и тражи уточиште. За Србе је Русија управо то, уточиште! Ми ка Русији нисмо кренули, ми ка Русији бежимо од ломаче западног света.

Никола Трифић Геостратег

НИКОЛА ТРИФИЋ главни и одговорни уредник ГЕОСТРАТЕГА

 

  • Милош Митић: Где су САД у целој причи? Каква је њихова улога у Украјини?
  • Никола Трифић: Они су прича, тачније креатори приче. Нема њихове улоге, то је за њих поражавајућа позиција. Они су ти који праве улоге! Аутор сценарарија и режије украјинске трагедије станује у Вашингтону. Они су одлучили да једну структурално проблематичну земљу, за чије сазревање је би потребан дуг процес- изгурају са колосека и од ње направе ратну зону. Сетите се Мајдана и свргавања Јануковича са власти- легитимно изабраног председника у сред свог мандата, ко је стајао иза тог крвопролића? Наравно САД, то чак нису ни крили. Америка је била та која је Украјини продала шарену лажу. И шта имамо данас, пар година после? Украјина је подједнако сиромашна, скоро па безнадежна, само без Крима и са једним великим знаком питања изнад Доњецка и Лугањска.
  • Милош Митић: Шта очекујеш од пута Украјине у НАТО и ЕУ?
  • Никола Трифић: Биће споро и тромо, са пуно обећања а мало дела. У НАТО можда и уђу, а у ЕУ не верујем. Мислим да ће Украјина за Европску унију бити попут Турске, стално пред вратима, само никада унутра. Стим што ће за разлику од Турске, Украјина остати војно-економски слаба. Ако је ЕУ дозволила себи да због виших интереса у чланство прогура Хрватску и Бугарску, сигурно неће ризиковати са Украјином. Тако нестабилна и несређена држава од 45 милиона становника, би за Брисел могла да буде само „Тројански коњ“.
  • Милош Митић: За крај, како оцењујеш свеукупну ситуацију у Украјини? И још једном шта очекујеш од Зеленског?
  • Никола Трифић: Нисам оптимиста, као што сам већ рекао. Све ово око његовог избора изгледа ми превише наивно, попут лоше продуцираног холивудског филма: реприза вестерна са елементима драме, одавно снимљеног за тржиште источне Европе. Прича око Зеленског је по мени само јефтин трик, неке позадинске струје која стварно влада Украјином. Та струја је вероватно мешавина интереса, домаћих финансијских и иностраних- тачније Западних, такође финансијских, али и војних и пре свега геополитичких. Све то за сада личи на циркус. Рећићу ти: „Где је држава циркус, председник је кловн“.
  • Милош Митић: Ух, лично бих волео да грешиш, али узећу ти ово задње за наслов.
  • Никола Трифић: Само напред.

Милош Митић

Новинар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.