Наука и ТехнологијаГробнице Виминацијума

Mарко Миљковић22. фебруара 2019.2 min

На римским археолошком локалитету Виминацијум откривен је гроб који припада ратнику из германског племена Гепида.

Предпоставља се да гроб датира из друге половине 6. века, односно из времена Велике сеобе народа. Више података о открићу биће доступно након антрополошке анализе, ипак у овом тренутку се сигурно зна да је пронађени скелет припадао мушкарцу-ратнику висине 1.78 метара, које је у тренутку смрти имао између 35 и 40 година.

Разлог тих почетних сазнања, лежи у чињеници да је у гробу пронађен дуги двосекли мач са бронзаним врхом, мали бодеж, гвоздени делови ратничког појаса, али и други предмети попут чешља од костију и неколико посуда од керамике.

Вивимацијум град
Вивимацијум

Подсећамо, Вимимацијум се налази у близини Старог Костолца, 12км од Пожаревца. Као римски војни логор и град основан је у I и трајао је до VII века. За време свог постојања у оквирима велике римске државе, град је био седиште неких од најпознатијих легија, попут „легија IV Флавија“ и „легија VII Клаудија“, али извесно време и главни град римске провинције Горње Мезије, која је обухватала највећи део Србије, Северне Македоније, као и северозападне пределе Бугарске.

Заправо, о значају Вимимацијума у римској империји најбоље сведочи податак, да је град више пута напредовао у свом статусу.

Под царем Хадријаном, стекао је звање „МУНИЦИПИЈА“ града са виским степеном аутономије, а за време владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана (IOS CIVILE) и добија право на ковање локалног новца. У оквирима римске управе то је највећи статус који је један град могао да добије.

На врхунцу свог постојања, у периоду између III и IV века, Виминацијум је са околним насељима имао око 48 000 људи. Град је опустошен у налету Авара и Хуна 441. године, да би неколико деценија касније, тек делимично био обновљен за време владавине цара Јустинијана.

Доласком Словена на ове просторе, Вимимацијум се као римски војни логор и град, сели у историју. Срби и остали народи који су дошли са истока, на његовим остацима, подижу средњевековно насеље Браничево.

Данас је Вимимацијум једно од најзначајнијих античких археолошких налазишта у нашој земљи али и у овом делу Европе. Историјски драгуљ крај Дунава који потврђује вековно присуство великог Римског царства на територији данашње Србије.

Ипак, одакле гробница ратника из германског племена Гепида, баш ту у близини Костолца ?

Руководилац пројекта Вимимацијум Миомир Кораћ каже да овај „проналазак“, гледајући ширу историју ових простора, поготово делове око тока Дунава, уопште није неочекивана појава. Напомиње, да некропола Виминацијума поред 14 000 римских гробова има и више стотина германских гробова, који углавном датирају из времена Велике сеобе народа.

По речима Кораћа: Велике сеобе народа дешавале су се у времену слабљења римске државе. Карактеристичне су по томе, што су на ове просторе пре Словена, долазили бројни народи, који су најчешће ратовали, што између себе, што са Зпадним и Источним римским царством, али су понекад са њима склапала и одређена савезништва.

Како каже горподин Кораћ: Период између 5 и 6. века на данашњем Балкану је прилично турбулентно време, када су многи народи долазили, ратовали, добијали одређене степене аутономије и државности и на крају нестајали. Гепиди су један од тих народа које је точак историје просто прегазио.

Иначе, Гепиди су као што је већ речено, били народ германског порекла, који је на европски југоисток стигао са простора Балтика. Примарно су били потчињени од стране Хуна. Ипак, након смрти хунског краља Атиле, успели су да поразе овај народ и да успоставе контролу над већим делом Балкана и простора који води ка централној Европи.

На врхунцу своје моћи у 5 и 6. веку након бројних сукоба са Источним римским царством (Византијом), склапају договор са овом великом државом, да као савезници бране границу на Дунаву.

Важили су за врло организован народ, аутентичног језика и културе. Њихово краљевство са седиштем у Сирмијуму (Сремска Митровица) обухватала је простор целе данашње Румуније, већи део Србије, Бугарске и Мађарске, чак и мање делове Хрватске и Словачке односно површину од око 480 000 км, што је далико већа територија од било које данашње државе овог дела Европе.

Крај Гепида долази у другој половини 6. века, када бивају уништени у заједничком налету Ламбарда и Авара.

Након што су збрисали Гепиде са лица земље, Авари се враћају у централну Европу, а Ломбарди насељавају данашњу Италију, где оснивају „Ломбардију“, те остављају „брисан простор“ на Балкану, што је отворило врата за насељавање Словена.

Mарко Миљковић

Технички директор

1 коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци