Друштво и КултураМакавејев

Никола Трифић27. јануара 2019.1 min

Тешко је некога испратити и рећи му последње збогом причом о популарности коју није желео, подсећањем на признања која није тражио, или беседом о дивљењу које је презирао. Можда је најбоље то учинити јадним великим наклоном до земље, који је заслужио.

25. јануара у Београду у 87. години преминуо је легендарни југословенски и српски режисер и сценариста Душан Макавејев. Један је од оснивача црног таласа. Аутор чија ће дела наставити својим ходом путем бесмртности, носећи са собом оно вечно питање о порозности, заблуди и лицемерју човекове душе.

Питање, на које ће свако од нас, када се одвоји и побегне од чопора званог „људи“ у кутку своје сове, пригушеног светла, због стида, пред својом сенком, али ипак са зрном храбрости и обавезе да пред собом и њом говори истину „свог спаса ради“ покушати да да одговор.

душан макавејев (1932 - 2019)

Душан Макавејев (1932. – 2019.)

Душан Макавејев рођен је у Београду 13. октобра 1932. године. По струци је био дипломирани психолог, а у свет кинематографије улази документарним филмом „Парада“ 1962.

Управо је овај кратак документарац у трајању од само десетак минута, који говори о припреми за Првомајску параду из угла обичном човека: радника, сељака и војника, југословенској јавности представио друштвени поглед режисер, који је тада закуцао на велика врата филма.

Поглед, стално уперен у дубину човекове душе, и разлику између онога што човек заиста жели да буде и онога што као „индустријски призвод“ обрађен по опште прихватљивим мерама друштва, на крају постане.

Занимљиво, да је Макавејев као већ афирмисани филмски радник био један од лидера студенстких протеста 1968. године. Свој мото са тих протеста: „Не веруј ником, ко има више од тридесет, студенти су у шали волели да промене и кажу: “ Не веруј ником ко има више од тридесет, осим ако није Макавејев, јер он је посебан“.

И заиста, био је посебан. У својим филмовима, пуним асоцијације и метафоре, пронео је једну чудну младост, која је у сталној потрази за слободом.

Младост која одбија да остари, али с друге стране, исто тако одбија да буде систематски сведена на ниво „наивне детињатости“, како би лакше прогутала све оно што јој друштво, без имало такта и стила сервира.

Маковејев је без изузетка и страха, критиковао како комунистичко, тако и капиталистичко друштво. У свету, у којем је популарно, пожељно и важно изабрати страну, он је изабрао да буде у средини.

Његов избор, била је шетња по танкој линији која раздваја два света, два потпуно различита поимања „исправног и погрешног“, „праведног и неправедног“.

Својом критиком друштва, Макавејев је заправо критиковао простоту људске свести, док је само друштво доживљавао, као колективну манифестацију нашег личног пораза, наших заблуда и духовног посрнућа.

Поред свог, већ поменутог дебитантског остварења „Парада“, Макавејев ће у историји југословенске и српске кинематографије остати упамћен по многим култним насловима: „Човек није тица“, „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“, „Невиност без заштите“, „Мистерија организма“…

Невиност без заштите

Сцена из филма „Невиност без заштите“ Душана Макавејева

Душан Макавејев је због свог рада, био изузетно цењен од стране својих колега и критике. Неке од најзначајнијих признања која су украсила његову каријеру су: Октобарска награда Београда, Сребрни медвед у Берлину, Сребран арена у Пули, награда Луис Буњуел у Кану.

Поред филма бавио се и новинарством, као и уредник више домаћих часописа.

Поводом смрти Душана Макавејева, његов пријатељ и колега Горан Паскаљевић је изјавио:

„Мислим да Србија није свесна, каквог је уметника изгубила“.

Господин Паскаљевић је вероватно у праву. Србија није свесна каквог је уметника изгубила, као што није била свесна ни каквог је уметника имала.

Ипак, има времена за сустизање и освајање свести. Дела великана су бесмртна! Остају са нама, да уз њих учимо, одрастамо и постајемо бољи. Да у црном таласу Душана Макавејева, пронађемо оно „бело“ у себи.

Одлазиш славан велики уметниче. Почивај у миру.

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

3 коментара

  • Dragutin

    27. јануара 2019. at 22:07

    Makavejev je bio jedan i jedini. Srbija vise nikad nece imati takvog filmskog genija.

    1+

    Оставите коментар

  • Sanja

    29. јануара 2019. at 02:09

    Da je Srbija svesna koga je izgubila, danas bi plakala. Da je Srbija bila svesna kakvog je genija imala, davno bi bolja zemlja postala.

    0

    Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци