Војска и НаоружањеСав тај оклоп

Никола Трифић16. априла 2019.2 min

Један нижи совјетски официр, је пред вратима Берлина 1945. године, док су трупе славне Црвене армије незадриживо газиле предстоницу тадашњег Трећег рајха, славодобитно изјавио:

„Ратове добијају тенкови, артиљерија и пешадија помажу, а овиони су ту да увеличају спектакл“.

Можда, ова реченица данас 70 и кусур година након што је најјача војна сила коју историја памти, одиграла „Каљинку“ на улицама Берлина и натерала Хитлера фирера Адолфа да у топлини свог бункера конзумира „пилуле за лилуле“, звучи крајње наивно и смешно. Да, од тада све се променило, а 21. век је тек почео. Ушли смо у епоху: високософистиране технологије, високојезгричних компјутера, киборга, беспосадних борбених машина, или како би неки рекли: Живимо у даба ратовања на џојстик. О овде прозванин авионима, не треба трошити речи, одавно су постали „летеће крстарице“, чији је значај изједначен са значењем речи „стратешко оружје“. И баш зато, ова мисао совјетског армејца са официрским чварком на раманима, данас најблаже речено спада у категорију оних, које не пију воду.

Ипак, у једном је био у праву! И тада и данас, и у времену прошлом, и у времену садашњем, а богами и у неком времену будућем, тенкови су били, јесу и биће, основ Копнене војске, еквивалент њене снаге, мерна јединица њене способности и озбиљности. Од када су се појавили, подједнако изазивају страх, поштовање и дивљење, али и носе са собом он вечито питање: Ко је међу оклопним гусеничарима, у датом тренутку, најбољи на свету?

Ми нудимо своју листу „Петоро величанствених“, уз напомену да смо исту састављали, вођени са два основна принципа. Први: у обзир су долазили само тенкови који се више година налазе у серијској производњи, и као други принцип узели смо њихову доказаност у конкретним борбеним, тј. ратним условима. Па да почнемо, од петог ка првом.

5. ЛЕОПАРД 2А6 (Немачка)

Леопард 2А6 тенк

Леопард 2А6
дужина: 10.97м ширина: 3.75 м висина: 3м тежина: 61.7 т брзина: 70 км/ч погон: 1 479 КС посада: 4 члана

Леопард се у периодничној серијској производњи налази још од 1979. године, стим што је његова најсавременија варијанта, са ознаком „2А6“ на велику сцену ступила почетком 2000-тих. Важи за изузетно поуздан и захвалан тенк, рекло би се: права немачка школа схватања издржљивости и ефикасности. Снажан оклоп, један од најбољих тенковских мотора на свету „В-12“ снаге 1479 коња, добра покретљивост и изузетно дуг период између два ремонта. Као његова главна мана, издвајају се изузетно високи трошкови експоатације и прилично велика набавна цена која износи око 6.5 милиона евра по комаду.

Леопард опслужује четворочлана посада, његово главно оружје чини топ од 120 мм, док се као споредно издвајају два митраљеза калибра 7.62 мм. Поред Немачке, Леопард се налази у наоружању великог броја земаља, а само неке од њих су: Пољска, Аустрија, Грчка и Шпанија. Стручњаци оцењују, да би Леопард са одређеним модификацијама, поготово са својим новим моделом „2А7“ који је у развоју, могао бити занимљив светском тржишту наредних 15-20 година.

4. МЕРКАВА МК 4 (Изрел)

 

МЕРКАВА МК 4 Израел

МЕРКАВА МК 4
дужина: 9.04 м ширина: 3. 72 м висина: 2. 66 м тежина: 68 т брзина: 64 км/ч погон: 1 500 КС посада: 4 члана

Понос Израела, као и свако оружје које долази из ове земље и Меркава има своје две рођене сестре, једна се зове тајна, а друга мистерија. Иако су врло издашни када је у питању куповина војне технологије од других земаља, када дође ред да своју поделе са светом, Израелци постају изузетно скрти. Ипак, треба их разумети. Мала земља, малобројан народ, по њих прилично непријатељско окружење у којем живе, довољно разлога, да једино што Израелци имају вишка, а то је новац, у великој мери улажу у јачање војске и развој војне технологије. Све што ова држава од оружја развија, мање више одвија се у тајности и искључиво за потребе Израела.

По тим принципима настала је и Меркава. Прва верзија овог тенка још 1969. док је најновији израелски оклопњак Меркава МК 4, као један од најбољих представника треће генерације у серијску производњу ушао 2003. године. До сада је произведено око 250 примерака за потребе израелске војске, а ако се питате колика је тржишна цена овог тенка? Одговор је: нема цену, или боље речено није на продају. Иако су многе државе биле и јесу заинтересоване за његову куповину, одговор Израела је увек гласио: НЕ! Понос Израела, служи искњучиво за потребе њихове војске. Меркава је званично најтежи борбени гусеничар на свету (68 тона), има изузетно чврст оклоп, релативно споро и тромо кретање, јединствен дизајн, а специфичан је и по томе што се мотор снаге 1 500 коња налази у предњем делу тенка. Меркава дели карактеристику свих западних тенкова, а то је: четворочлана посада и главно оружје у виду топа калибра 120 мм. Овај тенк, одликује и један од најбољих система заштите назван „Трофеј“.

3. ЛЕКЛЕРК (Француска)

Леклерк Француска

Леклерк
дужина: 9.87 м ширина: 3.71 м висина: 2.53 м тежина: 56 т брзина: 71 км/ч погон: 1 500 КС посада: 3 члана

Лепотан са Азурне обале. Французи су познати по свом префињеном дизајну, а када је оружје у питању и по ефикасности и квалитету истог. Леклерк дефинитивно оправдава општи став, да Французи имају једну од најбољих војних индустрија на свету. Његов развој започет је још крајем 70-тих година, са намером да се њиме замени до тада први тенк француске војске АМХ-30. Серијска производња почела је 91. и у неколко серија, где је свака наредна имала одређена побољшања у односу на предходну, трајала је до 2007. године. Укупно је произведен у око 900 примерака, а остаће упамћено, да је тенк који је достигао највећу тржишну цену икада. Уједињени Арапски Емирати, једина држава која поред Француске поседује Леклерк, је својевремено исти платила, вртоглавих 10 милиона евра по комаду.

Леклерк је опремљен модерним осматрачким и нишанским системима, као и врло ефикасним системима самозаштите. По мишљењу доброг дела струке, у конкуренцији свих тенкова 3. генерације, Леклерк има најбољу електронику, али и најбоље конструисан тенковски дизел мотор, снаге 1 500 коња. Главно оружије чини топ калибра 120 мм, стим што разлику од свих западних тенкова који имају полу-аутоматско пуњење, које захтева четири члана посаде, Леклерк има у потпуности аутоматски пуњач, па његову посаду чини свега три члана: командир, возач и нишанџија. Аутоматски пуњач, омогућава овом тенку највећу брзину паљбе на свету, од чак 10 пројектила у минуту. Као споредно наоружање, Леклерк има два митраљеза, од чега један калибра 7.6 мм и други калибра 12.7 мм.

Додатна специфичност Леклерка у односу на остале тенкове са Запада, је нешто мања маса, од условно речено „свега“ 56 тона, али и далеко већа брзина, агилност и борбени радијус, који се креће између 500 и 550 км. Леклерк може да развије максималну брзину на путу већу од 70 км/ч, а ван пута у стању је да се креће брзином од чак 50 км/ч. Такође, једна од главних предности коју Леклерк има, је невероватно снажни вишеслојни тзв. сендвич оклоп, направљен комбинацијом: челика, керамике и армираних влакана. Ипак, све на овом свету има своје недостатке, па и Леклерк. Као главне мане истичу се: изузетно скупо одржавање, али и чињеница да је његова експлоатација при ниским температурама врло дискутабилна.

2. АБРАМС (САД)

Абрамс САД

Абрамс
дужина: 9.83 м ширина: 3.75 м висина: 2. 37 м брзина: 64 км/ч погон: 1 500 КС посада: 4 члана

Америчка мрцина, свакако један од најбољих тенкова данашњице. На нашој листи налази се на високом другом месту. Абрамс је добио име по америчком генералу Крејтону Абрамсу, који је својевремено за време његовог развоја био руководилац пројекта. Серијска производња основне варијанте овг тенка, са ознаком „М1“, почела је 1980. године, док се савременија и боља верзија, означена као „М1А2“ производи од 92. Абрамс је до сада укупно штанцован у скоро 12 000 примерака и поред САД, налази се још у наоружању армија Египта, Саудијске Арабије, Кувајта и Аустралије.

За Абрамс се често каже, да је тенк са брдом врлина и планином мана. Први је и једини тенк у историји војне индустрије чији је „тело“ делом направљено од осиромашеног уранијума, што му даје статус најчвршће оклопњаче на свету. Поред тога, Абрамс поседује напредне електронске и нишанске системе, као и за њега специјално направњене врло моћне тенковске пројектиле. Његово главно оружје чини топ калибра 120 мм, а у случају да се поред Абрамса мота, нека храбра и залутала пешадија, са лишавање живота исте, Американцу на располагању стоје три митраљеза, од чека два калибра 7.62 мм и један тешки калибра 12.7 мм.

Ипак, као што је речено иза брда врлина овог тенка, налази се једна велика планина мана. Абрамс је изузетно склон кваровима, његово одржавање је компликовано, а експлоатација екстремно скупа. Због своје огромне масе од 65 тона, не може се похвалити неком брзинон и агилношћу, уз то важи за великог трошаџију нафте, па је његов радијус кретања у борбеним условима, свега 400 км. Пензионисани амерички генерал Скот Рајли је на питање новинара: „Која је најбоља пратња за Абрамса“, при чему је новинар мислио на борбена возила пешадије, или пратњу у виду подршке из ваздуха, шаљиво одговорио: Цистерна са горивом. И наравно, на листи мана Абрамса, поготово данас, у време финансијске оскудице, када већина војски на свету једва преживљава, морамо ставити и његову набавну цену, која износи 9 милона долара по комаду.

1. Т-90 МС (Русија)

 Т-90 МС Русија

Т-90 МС
дужина: 9.53 м ширина: 3.78 м висина: 2.22 м тежина: 48 т брзина: 67 км/ч погон: 1100 КС посада: 3 члана

Популарни руски медвед, специфичан је по томе, што је последњи велики пројекат Копнене војске развијан у доба СССР-а и први који је почевши од 92. серијски произвођен у независној Руској Федерацији. Настао је на основу свог старијег брата Т-72 и у великој мери је задржао његов визуални дизајн. До данас је настало више верзија овог тенка, док је последња и најсавременија варијанта, названа Т-90 МС у понуди од пре пар година.

За разлику од конкурената за запада Т-90 је нешто мањи, лакши, али и далеко јефтинији, с обзиром да је његова цена, приступачних 3 милиона долара по комаду. Као главне предностти, истичу се: агилност, прилично јефтино и просто одржавање, велика ватрена моћ, као и убедљиво највећи порбени радијус кретања од чак 650 км.

Т-90 МС има експлозивно реактивни оклоп „Реликт“, напредне нишанске и електронске системе, као и ласерски систем за детекцију надолазећих пројектила. Главно оружје је топ калибра 125 мм, док споредно чине два митраљеза калибра 7.6 мм и 12.7 мм. Наравно, Т-90 има аутоматски пуњач граната, опслужује га трочлана посада и у стању је да испаљује до 8 пројектила у минути, а 5-6 у фази кретања. Поред Русије, Т-90 користе још: Индија, Алжир, Азербејџан, Туркменистан и Уганда.

Како би додатно објаснили зашто се Т-90 нашао на првој позицији наше листе, навешћемо неколико разлога.

  1. Т-90 је тенк који се налази у константној серијској производњи, што значи да је он у индустријском смислу „жив“ производ, или другим речема, његов еволутивни пут непрекидно траје. Често се промовишу нови модели, а стари се брзо и лако унапређују на ниво нових.
  2. Т-90 је далеко јефтинији од конкуренције. За цену једног Абрамса, можете добити чак три Т-90, стим што то није све. Мању цену набавке, прати и мања цена експлоатације, па је тако Т-90 у одноду на „западњаке“, најмање 30% јефтинији по сату коришћења.
  3. Руски медвед је убедљиво најиздржљивији тенк на свету. Једини је који може без икаквих проблема да функционише у крајње екстремним условима, чак и на температурама до -50 степени Целзијуса. С друге стране, недавна велика НАТО вежба у Пољској показала је да готово сви тенкови Алијансе, а ради се о већини оклопњака који на нашој листи гледају Т-90 у леђа, при снежном времену, када се температура спусти испод нуле, просто стану.
  4.  Предности Т-90 није само његова економичност. Ради се о тенку који поседује модерне и проверене системе активне и пасивне заштите, затим врло напредну ширу електронику, као и моћне пројектиле. Као резиме наше одлуке да „Рус“ буде број 1, можемо рећи: Ако Т-90 супроставимо западним конкурентима на тенковском биатлону, при идеалним условима сигурно не би победио, али у реалним ратним условима, где је важно: производити пуно тенкова за мало пара и где је још важније да тенкови поуздано раде, да се мало кваре, односно да се лако поправљају и где се од њих очекује да се туку по разним врлетима, мочварама и брдима и то понекад у сложеним климатским условима, Т-90 не би имао премца. Зато и јесте најбољи.

– Занимљивости –

  •  – Први тенк конструисали су Британци, звао се „Марк 4“ и на светском бојишту појавио се у току Великог рата 1916. године.
  •  – Тенкови су посебно постали важни за време Другог светског рата. Најпознатији представници тог доба били су: совјетски Т-34, амерички М-4 „Шерман“ и М-24 „Џефри“, као и немачки тенкови серије „Панцер“.
  • – Најпроизвођенији тенк у историји је совјетсји Т-54/55, који је произведен у невероватном броју од преко 85 000 примерака и коришћен је од стране 50 држава широм света.
  • – Међу бољим тенковима данашњице, који се нису нашли на нашој листи „ТОП 5“, свакако су: британски Челенџер, јапански Тајп-10, као и кинески: нешто старији ЗТЗ-99 и нови ВТ-4, чија је серијска произвидња недавно почела.
  • – Тренутно на свету постоје два прототипа тенкова 4. генерације, руски Т-14 Армата и Јужнокорејски К-2, познатији и као „Црни Пантер“. Само за разлику од Јужнокореанца чија је серијска производња врло неизвесна, она је у случају руске „Армате“ готово сигурна и њен почетак се очекује, крајем ове или у току наредне године.
  • – Као што је у тексту речено, сви западни тенкови, изузев Леклерка имају четворочлану посаду, што значи да не поседују аутоматски пуњач граната. Тај проблем немају руски тенкови и то не само Т-90, него и старији модели Т-72 и Т-80. Вреди напоменути да је један од првих тенкова на свету, који је поседовао аутоматски пуњач, дакле самим тим и трочлану посаду, био југословенски М-84. Овај тенк развијан је 70-тих година на основу совјетске „иконе“ Т-72, а серијски је произвођен у периоду од 84.-92. године. Поред аутоматског пуњача, М-84 је имао и бројне друге предности, због којих је 80-тих година сматран за један од најбољих тенкова на свету. Чак и данас, иако базично припада 2. генерацији тенкова, уколико би се озбиљније модернизовао, М-84 би могао бити врло конкурентан најбољим оклопним гусеничарима. Југословенско „чудо“ М-84, налази се у наоружању: Србије, Хрватске и Кувајта.
  • – Пре распада, Југославија је развијала свој нови модел тенка, који је носио ознаку М-91 Вихор. До почетка рата у бившој земљи, направљена су два прототип модела „Вихора“. По свом дизајну и одређеним најављеним карактеристикама, Вихор је понео епитет „револуционарног тенка“. Ипак, позната судбина Југославије, спречила је његов даљи развој и каснију серијску производњу.

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

5 коментара

  • Krusevljanin

    29. јуна 2019. at 01:00

    Dobar text, malo rusofilski sa stavljanjem T-90 na prvo mesto, ali dobro to su ukusi i nijanse. U svakom slucaju sa zadovoljstvom sam citao, stvarno lepo i temeljno napisano. Skoro sam bas o tenkovima citao jedan text u Kuriru, i za razliku od njih ovo je stvarno enciklopedijski napisano. Pohvale…

    1+

    Оставите коментар

  • Bratislav

    12. јула 2019. at 02:38

    Na listi medju prvih pet je morao da se nadje britanski Celendzer, taj tenk prati neverovatan podatak koji kaze: Samo jedan izgubljeni primerak u svim sukobima u kojima je ucestvovao. T-90 jeste najisplativiji, mozda prvi u donosu cena-kvalitet, ali nikako ne i najbolji!

    0

    Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци

Геостратег

Геостратег је независни аналитички интернет магазин. Сви објављени текстови представљају искључиво став и мишљење својих аутора. Прочитајте шта наши новинари имају да кажу. Коментаришите њихов рад, шаљите нам ваше предлоге, сугестије и критике.

Свако, па и делимично копирање материјала Геостратега без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на Геостратегу третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Републике Србије. Геостратег задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Геостратег 2019 © Сва права задржана