ПолитикаСлучај Ћурувија – тачка пре запете

Никола Трифић13. априла 2019.1 min

Специјални суд у Београду донео је првостепену пресуду у случају убиства новинара Славка Ђурувије. На по тридесет година затвора осуђени су некадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић и шеф београдског сектора државне безбедности Милан Радоњић. Казну од 20 година затвора, добили су бивши припадници ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Курак, којем се због бекства судило у одсуству.

Славко Ђурувија убијен је за време НАТО агресије на нашу земљу, на УСКРС 11. априла 1999. године у хаустору своје зграде број 35, у улици Ива Лоле Рибара у Београду. Тог кобног априлског дана, док је Нато камарила немилице сејала злочине по Србији, десио се и један злочин у домаћој режији, настао као рефлексија системске трулежи и општег друштвеног хаоса тог доба. Злочин који је предходних 20 година подривао и разједао наш правосудни систем, али и уопште идеју, да Србија може бити земља у којој се сме слободно мислити и говорити.

Са ове тачке гледишта, потпуно је небитно, ко је какво мишљење имао о Славку Ћурувији. Да ли је неко ценио његов рад или не. Да ли је неко у њему видео борца за слободу, првокласног новинара, страног плаћеника, или бившег сарадника ДБ-а који се усудио да пљуне на руку која га је хранила.

Једино што је битно, јесте то да је убијен један човек, истакнута личност, интелектуалац и новинар и да је по том питању правосуђе у Србији 20 година упорно и бестидно ћутало. Иаоко су многи очекивали, да ће „демократски“ лидери, који су дошли на власт 2000. године погурати расветљавање овог злочина, што је на неки начин била и њихова морална обавеза, то се није десило. До почетка самог суђења, чекало се све до 2014. године и неких нових политичких промена. Сада имамо пресуду, али да ли са њом и праву тачку на случај Ћурувија? Рекао бих не.

Међу осуђенима, Марковић и Радођић су означени као они који су наредили прво праћење, а касније и ликвидацију Ћурувије, а Ромић и Курак као непосредни извршиоци наређења. Ипак, улога тадашњег државног и политичког врха у том крвавом пиру, остала је прекривена велом тајне.

Државна безбедност понекад убија, то је свима познато, али не из досаде или личног хира, већ једино и искључиво за државу. Ипак, рећи „држава“ је исувише широк појам. Ко је идејни творац свега? Да ли Милошевић лично, или његова супруга Мирјана Марковић, или можда неко трећи из политичке елите, важан и битан у то време? И на крају кључно питање: Да ли је Ћурувија убијен зато што је сметао Србији, или онима који су њом владали, или чак онима који су њом хтели да владају?

Одговори на ова питања, готово су подједнако важна као и сама пресуда. Без њих она је сано судска статистика, млака вода за спирање мрља са образа српског правосуђа. Тек са тим одговорима, дошли би до праве истине и пуне слике ужаса блиске прошлости, али и до још једног одговора, оног на наше колективно питање које и данас подједнако плаши: Кроз какав пакао је прошао народ Србије тих 90-тих година и ко је и у име кога и чега у том „злом добу“ имао дозволу за убијање?

Славко Ћурувија

Славко Ћурувија

Славко Ћурувија рођен је у Загребу 9. августа 1949. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Пре новинарске каријере, радио је у предузећу „Машиноградња“, а једно време био је запослен и као аналитичар у Управи за анализе Савезног секретаријата за унутрашње послове. Од 86. до 94. радио је у листи „Борба“. Почео је као коментатор, а затим је напредовао преко уредника унутрашње политичке рубрике, до позиције главног и одговорног уредника. На почетку политичке каријере Слободана Милошевића, био је јако близак с њим, чак шта више био је један од ретких новинара којима је било дозвољено да буду непосредно уз Милошевића током његове посете Косовом Пољу, 24. априла 1987. када је тада најутицајнији српски политичар изговорио чувену реченицу “ Нико не сме да вас бије!“. Средином 90-тих долази до размоилажења и отвореног сукоба на релацији Милошевић-Ћурувија. Сукоб прелази у нескривену нетрпељивост, а Ћурувија постаје главни критичар режима и тадашње државне политике. Након напуштања „Борбе“ 94. године, Славко Ћурувија постаје оснивач, власник и уредник првих домаћих приватних штампаних медија „Недељни Телеграф“, „Дневни Телеграф“ и „Европљанин“. На дан када је убијен, Ћурувија се враћао из шетње са својом невенчаном супругом Бранком Прпом, погођен је са 17 метака.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.