Војска и НаоружањеСУ-35 „Ђак генерације“

Никола Трифић21. септембра 2019.2 min

По мишљењу доброг дела струке и љубитеља авијације широм света, најбољи авион у оквиру 4. генерације борбених авиона, и једини који по летно-борбеним карактеристикама не заостаје за надолазећом 5. генерацијом челичних прица, је руски вишенаменски ловац „Сухој-35“. Односно његова серијска варијанта словно-нумерички означена као СУ-35С.

Ово је још једна „балада“ о њему: авиону који је последњих година пробудио дивљења, жеље, страхове и ујединио их у једно име СУ-35. Име о којем се прича!

Развој и још понешто

Сухој-35 је базично развијан под именом СУ-27М, крајем 80-их и у другој половини 90-их година. Суштински он представља дериват авиона СУ-27, или боље речено врхунац његовог еволутивног пута. Наравно, физички ова два авиона су мање-више идентична, с тим што се у изради СУ-35 у великом проценту примењују савремени композитни материјали, који повећавају његову отпорност, смањују радарску видљивост и дају могућност коришћења летелице у периоду већем од 8 000 летних сати или оквирно 45 година експлоатације.

Карактеристике cвих птица полетелих из Сухејовог гнезда је да су прави горостаси међу облацима. Дакле, када концерн ОКБ-Сухој прави авион, то је по правилу: велико, тешко и гломазно- или како би неки рекли: у потпуности у руском стилу.

Елем, велики габарити као генетска предиспозиција породице „Сухој“ нису заобишли ни њихоховог изданка заведеног под бројем „35“. Дугачак је 21.9 м, висок 5.9 м, широк 14.5 м и има импресивну површину крила од 62 м². Тридесетпетица празна тежи 18 400 кг, док је његова максимална дозвољена тежина при узлетању, рачунајући поменуту масу саме летелице, али и целокупног терета који се носи, од горива, наоружања, до додатне опреме- чак 34 000 кг. У поређењу са већином представника 4. генерације у свету, које прати другачија школа схватања: величине, издржљивости и ефикасности, СУ-35 је прави Гуливер међу Лилипутанцима.

Ипак, велико тело руског горостаса- не умањује његову брзину и окретност. Напротив, СУ-35 је синоним за агилност и маневарбилност. Када полети, овај див постаје прави балетан у ваздуху- грациозних покрета, за кога је извођење најсложенијих фигура- које су често на ивици физичке вероватноће, попут лагане шетње парком.

Своју гипкост и брзину тридесетпетица дугује „по многима“ савршеној аеродинамичкој шеми, наслеђеној од СУ-27, али и моћном пару мотора „АЛ41Ф1С“, који у форсажу достижу снагу (оба мотора) од 284 кило њутна.

Сухој

 Сухој-35 „акробата у ваздуху“

Су-35 може да се креће на висинама до 18 500 м, његова максимална брзина је два пута већа од брзине звука ( 2400 км/ч), док је оптималан долет летелице у извршавању борбених мисија већи од 1 600 км.

Но, да се за тренутак вратимо на причу о маневарбилности, односно о оним фигурама у ваздуху које побијају познате законе физике. Грех је причати о Сухојевим авионима, конкретно и о СУ-35, а не поменути његов (њихов) знак распознавања, маневар „Пугачева кобра“. Чини се да ништа тако јасно не прави разлику између оних који могу нешто- и оних „других“ који могу све, као тај прослављени маневар- који је на авиону СУ-27, сада већ далеке 89-те године први извео чувени пилот Виктор Пугачев.

Брзина неколико стотина километара на час, нагло повлачење пилотске ручице ка себи, довођење авиона из хоризонталног положаја у потпуну вертикалу- на угао између 90 и 120 степени; нос летелице уперен право у Бога- док крв мења своје агрегатно стање, а млазнице мотора цртају линију бесмртности и сва питања на овом свету стају у један одговор:

То је СУХОЈ!

Сухој- Пугачева кобра

Компјутерска шема извођења Пугачеве кобре

Концерн ОКБ-Сухој, носи име по свом оснивачу Павелу Осиповичу Сухоју (1895.-1975.). Концерн је основан 29. јула 1939. године као ОКБ-51. Сам Павел Сухој је на челу опитно-конструкторског бироа(ОКБ) био пуних 36 година, и у том периоду је пројектовао више десетина борбених авиона, међу којима су најпознатији: Су-2, Су-11, Су-17, Су-24, Су-25 и Су-27. Данас концерн Сухој са седиштем у Москви, има производне погоне у неколико руских градова- запошљава близу 27 000 људи, а поред борбених, производи и цивилне (путничке) авионе.

Радар, електроника и наоружање

Знамо да је заостатак руске ваздухопловне индустрије у односу на америчку, настао пре свега у оквиру развоја и еволуције борбених авиона 4. генерације.

Американци су много пре Руса усвојили технологију: прво ПЕСА, а затим и АЕСА радара, али и читав спектар електронике и додатне опреме која уз њих иде.

Ипак, СУ-35 не само да је надоместио поменуте недостатке, већ је у неким сегментима далеко одмакао у односу нас своје генерацијске пандане.

Авион има радар „НО-35 Ирбис-Е“ чији је максималан домет у отривању и праћењу циља невероватних 400 км. Радар подједнако ефикасно ради у режиму ваздух-ваздух и ваздух-земља. „Ирбис-Е“ има спосовност да у сваком тенутку открије и прати до 30 аеродинамичких и балистичких мета и да омогући авиону да у зависности од селекције ракета, истовремено нападне од две до осам ваздушних или компнених(морских) мета.

Рад радара потпомогут је општо-електронским системом „ОЛС-35“, који обухвата инфра-црвени сензор за трагање и праћење, ласер и тв-камеру. Ту је још специјално развијен систем самозаштите- са сигнализатором надолазећих ракета.

СУ-35 функционише по принципу електричних команди лета, или како се то на енглеском популарно каже: „Fly-by-wire“.

Авион има модерно уређени кокпит (пилотску кабину) са дигиталном инструмент таблом и инсталираном напредном комуникацијском и навигацијском опремом.

Када говоримо о наоружању: за блиску борбу „Сухој“ поседује интегрисан авио-топ калибра 30 мм капацитета 150 пројектила,  с тим што њиме борбени потенцијал летелице тек почиње. СУ-35 је осмишљен да користи најсавременије руске ваздух-ваздух и ваздух-земља ракете, вођене и невођене бомбе, које у укупној тежини до 8 000 кг носи на 12 подсвесних тачака (носача).

Можда најаче оружије овог авиона, бар када је у питању напад на ваздушне мете је ракета Р-77-1. У питању је активно радарски самовођени прјектил, дужине 3.6 м и тежине 175 кг, максималног домета 160 км, који на циљ иде развијајући брзину од 5 200км/ч. Имрепсивне карактеристике ове ракете, прати и њена ништа мање импресивна цена од 1.3 милиона долара по комаду. СУ-35 може да понесе до 10 ових ракета.

Ракета Р-77-1

Ракета Р-77-1: руска небеска стрела

СУ-35, данас и сутра

Заправо, СУ-35 је за Русију много више од обичног авиона. Он је симбол опстанка и ускрснућа те земље. Почетак његове серијске производње 2014. је својеврсна потврда да је Русија у стању да после много суморних година, када је и само физичко преживљавање државе доведено у питање, устане и свету понуди једну овакву борбену машину.

До сада је СУ-35 прозведен у вуше од 120 примерака и налази се у ратним ваздухопловствима Русије и Кине, а ускору ће појачати и ловачку компоненту авијације Индонезије. Његова тржишна цена са пратећим логистичким пакетом и одређеном количином наоружања је око 85 милиона долара по комаду.

Стручњаци су сагласни да ће СУ-35, без проблема бити конкуректан на светском небу наредних неколико деценија, односно да га од надолазеће 5. генерације ловаца дели само „козметика“.

СУ-35, први мач реда руских небеских витезова, чудо технике и авионике, зенит и врхунац у развоју четврте епохе борбених авиона или просто:
Ђак генерације.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци