ПолитикаТадић се сетио да је био председник!

Никола Трифић7. априла 2019.1 min

Е МОЈ БОРИСЕ!

Ниси ти био толико лош, колико изненађен чудном игром судбине, да те стави на место председника. Кажеш: „Никада ти није био циљ да дођеш на власт, а најмање да будеш председник“.

Види се. То ти заиста верујем. Тако си се и понашао, као да си нас све скупа од Хоргоша до Босилеграда нашао на улици, онако успут.

Мада у време када си ти дошао на власт, после несретних 90-тих, једино си на улици и могао да нас нађеш, онако изгладнеле и покисле, са покојом мрвом наде у џепу. Проблем је, поштовани „бивши вођо“, што си нас тамо и оставио.

Но, опет кажем: Ниси ти био толико лош. Има у теби неког шарма и господства. Шмекер си ти бајо, нема приче. Него, поштовани БИВШИ, за време своје владавине имао си једну велику грешку. Окупио си око себе много гадну екипу! Све кусо и репато, од зла оца и још грђе мајке, што у странци, што у коалицији, што међу тајкунима и осталим „пријатељима“ власти.

И за све њих си „мој Борисе“ био само истурена фигура. Да простиш „коњ“ за трећи потез у шаховској партији, нешто попут „лутке са насловне стране“ која служи да завара ионако слуђени народ, да на основу добро упакованог месишта са насловнице купи цео часопис, не слутећи да га тамо дубоко у страницама чекају: црна хроника, пад економије, раст притиска, закључно са читуљама, за све нас и вољену нам мајку Србију.

Рекао си једном приликом, цитирам: „Знам да су неки имали дебелу корист, док сам ја био председник, али сам сигуран да их је мало“, крај цитата.

ПО ТРЕЋИ ПУТ: Е МОЈ БОРИСЕ! ТИ СЕ ТИМЕ ХВАЛИШ?!

Тачно, неки су имали корист док си ти био председник. На жалост, мало је таквих! Ја знам многе који нису. Добро, можда их не знам баш по имену и презимену, али знам их по броју: има их око 7 милиона.

У ствари, кад год се сетим тог времена, падне ми на памет сцена из филма „Маратонци“, када Зоран Радмиловић, као Били Питон држи буквицу Богдану Диклићу, тачније за ту прилику Мирку Топаловићу, па каже:

Видим ти си момак на свом месту, само си некако млак, неодлучан, никакав. Они твоји, све освојили и присвојили, а ти си у тој кући последњи бедник…

Нећемо даље. Ова реплика из култног филма Слободана Шијана је идеална да уз њу направимо осврт на период власти Бориса Тадића, само са новом расподелом улога.

Уместо Билија Питона ставили би лик женског рода, по имену „СУДБИНА“ која прекорева несретног Мирка што не користи богомдану прилику да направи нешто од свог живота. Несретни Мирко је свакако Борис Тадић, али само у оном делу: млак, неодлучан, никакав. Ту се већ јављају „они његови“, што су све освојили и присвојили, а то би били „они неки“ малобројни, којима је било добро док је он био председник.

Део прекора судбине, у којем се помиње „последњи бедник“, не односи се ни на Бориса Тадиђа, а још мање на „оне његове“. Тај део, прво ћемо превести у множину, па нека буде „последњи бедници„, како би на основу тога осмислили нову улогу, или тачније улоге, намењене за седам милиона статиста, последњих бедника и случајних пролазника у сопственим животима. Е то смо ми, сви до једног!

У одбрану Бориса Тадића, последњи бедници били смо и пре њега. На његову душу: за осам година управљања државом као њен председик, није се ни потрудио да нас на табели бедника, помери макар на предпоследњу позицију.

Тако да мој Борисе, можемо полако да резимирамо: Чудни су путеви политике, свако може да дође на власт, сем оних који су већ били. Кажу: Многи су јахали и многи јахаће, само неће они који су сјахали. Када једном овај народ буде довољно јако желео да мења ОВЕ и ОНОГ, сигурно их неће мењати ОНИМ и ТОБОМ, којима је не тако давно, већ речено једно велико: ЗБОГОМ! Стога поштовани господине Тадићу: џаба ти кампања и џаба ти вежбање корака за нову председничку трку! Ми као народ, можда јесмо… Али не толико.

Борис Тадић

БОРИС ТАДИЋ: ТРЕЋИ МАНДАТ ХОЋУ ЈА, НЕЋУ ЈЕДАН, НЕЋУ ДВА

ПС. Текст је реакција на све учесталије медијске иступе Бориса Тадића, у којима поштовани БИВШИ, без имало гриже савести за све (НЕ) учињено у доба свог председниковања, говори о томе: како треба водити државу, како решити проблем Космета, ЕУ, Русије, испољавајући притом најгору особину нашег народа, генетску аномалију Срба, која се зове: НАКНАДНА ПАМЕТ.

Уживајте у пензији господине Тадићу. Ионако је превелика за овако малу земљу. Уживајте и понекад се сетите времена када сте били председник. Ви се сетите, а нас пустите да заборавимо.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

5 коментара

  • Dragutin

    7. априла 2019. at 21:44

    Mogu da kazem da bolji tekst dugo nisam procita. Moj naklon. Naravno, sve napisano, moze bez previse menjanja da vazi i za Vucica i za bilo kog ko je vladao ovom zemljom poslednjih 30 godina. Na zalost po nas iza svakog su ostala samo neispunjena obecanja i naravno ovde pomenuta „naknadna pamet“. Kako ste vi rekli postovani gospodine Trificu, ako nisam pogresio prezime, naknadna pamet je genetska anomalija Srba! Recenica za lektiru. Moj naklon.

    5+

    Оставите коментар

    • Simeon

      24. маја 2019. at 01:08

      Dragutine, da je naknadna pamet genetska anomalija Srba to jeste tacno, svaka cast autoru, jeste ga dobro sklepao, ali se ne slazem sa vama da su iza svakog ostala „SAMO“ neispunjena obecanja. Iza Vucica ce ipak ostati i neki aoto-putevi i neke bolnice.

      2+

      Оставите коментар

  • Ја, мислим ОНА

    8. априла 2019. at 06:43

    U vreme Tadica, verovala sam da je nemoguce imati goreg predsednika, a onda je dosao Vucic i zivot me je demantovao.

    2+

    Оставите коментар

  • Boris Tadic mali

    24. маја 2019. at 01:12

    Sreca Bog nas je pogledao pa nam je posle Borisa malog, poslao Aleksandra velikog. Pohvala za clanak.

    1+

    Оставите коментар

  • Србин пише ћирилицом

    27. маја 2019. at 15:49

    Овај уместо да заћути негде и да буде срећан што Србија још нема конституцију (слушајте Парошког) по коме би му се судило што је велеиздајник Србије, он би хтео опет у политику??
    Давно би требало да је у затвору у друштву са Шутановцем и Драшковићем јер су толико уназадили војску што ни нато није успео,а последњи и потписао да се шетају где год хоће ако захоће.

    2+

    Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Геостратег

Геостратег је независни аналитички интернет магазин. Сви објављени текстови представљају искључиво став и мишљење својих аутора. Прочитајте шта наши новинари имају да кажу. Коментаришите њихов рад, шаљите нам ваше предлоге, сугестије и критике.

Свако, па и делимично копирање материјала Геостратега без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на Геостратегу третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Републике Србије. Геостратег задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Геостратег 2019 © Сва права задржана