ПолитикаАмерички макро, европска проститутка, и балканска клипета!?

Никола Трифић7. фебруара 2020.1 min

Не могу они нас толико да неће, колико ми хоћемо њих. Тако је то, и тако то иде. Попут просјака на замагљеном и неизвесном путу, који у вечитом бегу од пречица до смрти, са комадићима наде у џепу, помешаних са бајатим мрвицама хлеба, изнурен и имучен бауља- жељан да се већ једном докопа „обећане куће“ и да пред вратима исте- и то не од њеног газде, већ од вратара и батлера, искука милост и милостињу; и можда неки заборављени кутак у подруму, као савршено место за одмор пре вечног починка. Слика и прилика нашег (српског) пута у Европску унију. Само на нашу срећу или несрећу, за разлику од оне Његошеве „сламке међ вихорове“, „сирака тужног без иђе икога“, ми- Срби, Србијанци, или грађани Србије, како је коме ближе и драже, на том свом „уклетом“ путу нисмо сами. Гле чуда: имамо „неђе некога“. Друштво нам праве комшије Албанци и већи део расбраћене југословенске браће; и сви они заједно с нама чине екипу последњих балканских губаваца, који због уочених фалинки у свом етногенетском коду не могу кроз „Тријумфалну капију“ Европске уније. И можда нам је баш зато, много пре планова за ову већ увелико отпочелу 2020. годину, потребан повратак у двехиљаде и неку; у доба када смо у одсуству свести и памети рекли да ЕУ нема алтернативу!? Добро дошли! Ово је прича о великом свету и шачици балканских губитника. Прича о Макроу-подводачу, курви одевеној у ношњу елитне проститутке, и наравно клипетима.

Када је Француска пре цирка два месеца заузела оштар став да од проширења Уније до даљег нема ништа, редом су се упалили аларми за узбуну од Београда и Сарајева, преко Подгорице, Скопља и Тиране. Француска је била јасна: ЕУ ће остати у овом формату- осакаћена за Британију, најмање до 2025. године. Ипак, оно што много више забрињава од још пар потенцијалних година чамотиње, је готово догматска политика Париза, да ће након 2025. земље Западног Балкана (клипета) у ЕУ моћи само заједно, никако по до сада устаљеној пракси „једна по једна“. Наравно да је такав приступ из најмање два разлога осуђен на пропаст. Прво: тиме је обесмишљен досадашњи појединачни напор држава кандидата- јер нису све земље које би у Европску унију на свом путу интеграција подједнако одмакле. И друго, вероватно још важније: суманути став Француске, или боље речено: читај Брисела, или још боље речено: читај Вашингтона, даје одрешене руке преосталим нераспоређеним балганским државицама, да свака по свом нахођењу и прохтеву- може да саботира улазак у ЕУ ових других. Паметно нема шта?! Заправо, ЕУ је одустала од своје омиљене игре: шаргарепе, штапа и канапа. Европљани су појели шаргарепу, штап су „злу не требало“ задржали, а канап подељен на пет једнаких делова, завршио је као поклон балканским чекалицама. Па, како којој земљи кандидату досади да лаје, цвили и кевће пред вратима Еврпске уније, процедура се зна: канап, омча, а онда крива врба, греда, или квака; како се ко снађе.

И увек изнова и изнова оно старо питање: Шта је заиста ЕУ? Знате: ЕУ је најбоља организација држава на свету! Ту нема спора, и око тога нема дискусије. Само постоји један мали проблем: ЕУ таква каква је, није направљена да нама буде боље. Када кажем „нама“, мислим на сву преосталу регионалну сирочад, коју „Европљани“ с разлогом држе даље од велике сале Бриселског парламента. И шта ту неком није јасно?! Они нас не желе, и такође не желе да нам то јасно кажу, а на нашу жалост, ми нисму у стању да то сами схватимо.

Вучић

Србији је и даље улазак у ЕУ приоритет- оправдано или не?

Заправо ЕУ је експонент и главна ударна игла америчке спољне политике. Унијом се управља из Вашингтона- док је Брисел само прокоокеанска експозитура Беле куће и ништа више. Ко и зашто улази у ЕУ, а ко не, с прам својих геополитичких интереса одлучују Американци. Искључиво они и нико више. Амери су били ти који су дали зелено светло за улазак Бугарске и Хрватске- иако је дискутабилно да ли су ови то својим реформама заслужили. Из себи знаних разлога, по питању остале балканске сиротиње, Америка је рекла „nо“. Прича о преговарачким поглављима је обична шарена лажа. Ако је Сједињеним Државама у интересу да неко уђе- ући ће! Макар то био и подељени Кипар, слуђена Бугарска, и национално контаминирана Хрватска. Ипак, ако „Ујка Сем“ некога не жели у свом царству, тај неко, све да дуби на глави неће ући. Узмимо за пример Северну Македониу! Могу Македонци да савију своју кичму у перецу, и да још шест пута промене име, али џабе.
Елем, када причамо о односу САД и ЕУ, или исправније формулисамо: односу САД према ЕУ, долазимо до кључног дела приче који говори о макроу и проститутки. Макро је Америка! Моћни пимп-подводач, који је некада у напону своје потенције, искрцавањем на Нормандију, у свом „Дану Д“ капарисао већ обешчашћену даму Европу; успео да збрине њену посвађану ванбрачну децу, а своје рођаке: Немце, Французе, Италијане, у једном тренутку и Британце, да учини да поново буду богати и јаки, а у исто време правећи од распуштене дроце- Европе, којој је претио неки „веропски плави мост“, модерну проститку са епитетом „елитна“, која данас издржава и себе, и своју ванбрачну децу, и наравно свог макроа. А како? Одговор је прост: захваљујући клипетима, који ће за осмех „европске старе коке“ бити у стању да се одрекну својих рудника, фабрика, аеродрома, па и свог имена и презимена.

карикатура

И на крају, ако се неко пита: Има ли ЕУ алтернативу? Рећи ћу: нема! Искрено нема. Сами смо је себи одузели. И ми- Српчад, и ови остали несрећници око нас. Тачније ми смо урадили оно што једино ради самоубица пре завршног чина: одузме себи алтернативу. И ко нам је зато крив? Они- Европљани, Американци? Не, драги моји… Криви смо сами себи. Како каже она народна: Није све до вука, има нешто и до оваца. Мора да има. Живи били!

Карикатуре: Schowarwel, Horbel

Извор: https://www.konkretno.co.rs/

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.