ПолитикаДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: 78 дана бомбардовања, 21 година геноцида

Никола Трифић8. јуна 2020.1 min

Било је то, сада већ прилично давно. У земљи која је сама по себи представљала мали остатак велике илузије српског народа. Довољно давно, да се више не плашимо. Довољно скоро да памтимо. Довољно болно, да никада не заборавимо!

10. јуна навршава се тачно 21 година од краја рата између Савезне Републике Југославије и већег дела западног света, оличеног у немилосрдној противправној Нато агресији. Крвави пир иживљавања над једном малом европском земљом од стране највеће војне силе у историји човечанства, остаће трајан ожиљак на лицу целог слободарског света и вечна мрља на образу међународне заједнице. Нато операција кодног назива „Савезничка сила“, која је код нас остала упамћена као „Милосрдни анђео“, имала је за циљ да на педесету годишњицу Нато пакта направи ватромет за прославу победе „курвинске демократије“ обмотане у плашт либералног капитализма. Да баш тако! Курвинске демократије! Она права, истинска и исконска, остала је само идеал и недосањани сан. Мртва идеја укопана са све грчким филозофима, у неком далеком и скривеном гробу ради сопствене безбедности од скрнављења и оргијања данашњих светских и белосветских политичара, највише оних, којима су управо ње пуна уста, и чека: Неке боље људе и нека боља времена, за свој коначни васкрс. Оно што смо ми добили, или што нам је боље речено наметнуто као замена за пропали социјализам, је ништа друго до мешевине плутократије и олигархије, тачније владавине богатих елитистичких група! Диктатуру једног човека и партије, наследила је диктатура капитала. Монопол догматске идеје, заменило је отворено тржиште са унапред одређеним и налепљеним ценама за све: људе, државу, нацију, знање, морал, етику. Тржиште које подсећа на пијацу робова у Старом Риму, на којој само ретки имају привилегију да купују, док су сви остали осуђени на вечну обавезу да продају.

И то је прави разлог Нато бомби. Несхватање тадашњег српског руководства да се свет променио, да је Берлински зид пао, да је социјализам капитулирао, и да заједно с њим пут историје мора да крене и Југославија са својим радничким самоуправљањем. Прича како се Нато камарила подигла на ноге због политике Слободана Милошевића према Албанцима и наводних злочина српких снага, само је бесмислена флоскула, и све мање је извор с којег и Американци и Албанци пију воду.

Наравно, Слободан Милошевић је без сумње био лош политичар, погрешна особа у кључном тренутку за своју државу и народ. Човек који је својим менталитетом и политичком визијом, каснио најмање 20 година у односу на време у којем је владао. Но, да је тај и такав Слободан Милошевић прихватио западна правила игре, никада ниједан Нато бомбардер не би полетео пут Србије и Црне Горе. Ипак, на жалост или на срећу- није прихватио, и то је једини разлог познате зле судбине свих нас. Албанци су били само повод, јефтини помоћни извођачи радова, или да употребим сву оправдану „суровост језика“: Само презерватив у унапред осмишљеном плану силовања.

Америка некада венчана за међународно право, и њему на вечну љубав заклета, у налету своје гордости и империјалне моћи, не марећи за последице, решила је да исто превари са својом љубавницом- по имену похлепа. И данас двадесет једну година касније, као последицу тог људског блуда и неморала, и свеопштег политичког курвања, имамо такозвано Косово, ништа друго до државно-правно „копиле“, и популацију у стварању, такозване албанске Косоваре- и једно и друго као наказни израз изопачене слике својих родитеља! Злог оца и још грђе мајке.

78 дана бомбардовања

Нато агресија почела је 24. марта, а СР Југославија се са првим ударом суочила у 19 часова и 45 минута. За 78 дана бесомучног бомбардовања, мета злотвора су поред војних објеката, били и објекти искључиво цивилне намене: школе, болнице, породилишта, стамбене куће и зграде, као и путна и железничка инфраструктура.

Материјална штета настала од Нато бомби је већ 99. процењена на 100 милијарди америчких долара, да би поновном анализом рађеном од стране „нових“ власти почетком 2000-их, процена смањена на око 30 милијарди. Ипак, ни Србија, ни Црна Гора никада нису добиле новчану одштету, или било какво друго обештећење за претрпљена разарања. Поступак пред Мећународним органима који је још за време Слободана Милошевића покренут против Нато пакта, због злочина против човечности и отвореног чина агресије мимо дозволе и одобрења Савета безбедности Уједињених нација, каснијом одлуком већ прозваних нових власти је суспендован, и на тај начин је држава Србија сама себи избила из руку једини механизам за бар формално задовољење правде у међународним оквирима.

slika2-bomb.-nis

Ужасне слике бомбардовања- Ниш 7. мај 99. године

Нато пакту је за спровођење агресије на располагању стајало више од 600 авиона различите намена, близу 2 000 пилота, неколико хиљада авио техничара и механичара, као и око 100 000 припадника Копнене војске са пратећом техником, пре свега стационираних у Албанији и Северној Македонији. Директно учешће у агресији узело је 9 држава предвођених САД, док је још 14 држава пружило индиректну подршку, уступајући своју територију и свој ваздушни простор за несметано Нато деловање.

Од последица бомби погинуо је 1 041 припадник војске и полиције и око 2 500 цивила, док је више од 7 000 лица лакше и теже рањено. Ипак, веће људске жртве и веће уништавање имовине спречила је одлучним држањем Војска Југославије. Армија је челичним отпором на Кошарама и Паштрику зауставили копнену инвазију, док су јединице ПВО агресора олакшале за званично два авиона (Ф-16 и Ф-117А), 47 беспилотних летелица и педесетак крстарећих пројектила.

авион-невидљиви Ф117

Најзначајнији трофеј српске ПВО: Ф-117А први и једини у свету срушени авион тзв. „стелт“ технологије , оборен у атару сремског села Буђановци 27. марта од стране 3. дивизиона 250. ракетне бригаде

Остаће забележено да је за време агресије на СР Југославију бачено чак 400 000 пројектила укупне масе 22 000 тона, од чега је више од 30 000 пројектила са којима је бомбардовано 112 локалитета, садржало међународним конвенцијама забрањени осиромашени уранијум. Агресија је формално окончана 10. јуна, доношењем касније више пута гажене и данас потпуно обесмишљене резолуције 1244 у Савету безбедности УН. Резолуцији је предходило потписивање војно-техничког споразума 9. јуна у Куманову, који су у име Југославије потписали генерали војске и полиције Светозар Марјановић и Обрад Стевановић, а у име Нато-а британски генерал Мајкл Џексон.

21 година геноцида

Без обзира на све ужасе, страдања и материјалну штету коју је агресија оставила за собом за својих 78 дана трајања, највеће зло по здравље становника Србије (и Црне Горе), настало је након бомбардовања. Због огромне количине бачених експлозивних направа, поготово оних са осиромашеним уранијумом, стопа оболелих од карцинома је у 2020. у односу на 1999. годину, само у централној Србији била већа за чак 180%, док је стопа смртности у последњих двадесет година порасла за 110%. Застрашујући подаци додатно обесхрабрују, ако се зна да према проценама стручњака највећа опасност од добијања малигних оболења, настаје у периоду од 20-е до 30-е године од агресије. Другим речима, деценија пред нама је период највећег искушења за наше здравље, а у посебно ризичну групу спадају деца рођена након 2000. године.

Но, осим најтежих болести, агресија је у великој мери узроковала и разна друга аутоимуна оболења, па у Србији поред пострауматског поремећаја дела становништа, бележимо и драстичан пораст стопе спонтаних побачаја и стерилитета. Ако све ове податке узмемо у обзир, с пуним правом можемо извести закључак:

1. Нато агресија је представљала планирани злочиначки подухват против једне државе и њеног народа, против одредби међународног права.
2. Нато је склопу агресије користио међународним конвенцијама забрањено оружје, чиме је осим огромне материјалне штете, изазвао и касније драстично погоршање здравственог стања становништва.
3. Команда Нато пакта је знала, или је морала да зна, да ће употреба осиромашеног уранијума довести до наглог повећања малигних оболења.
4. Команда Нато пакта је знала, или је морала да зна, да ће непоштовањем резолуције 1244, недозвољавањем да се мањи број српских снага безбедности врати на Косово и Метохију и подржавањем самовоље косовских Албанаца, изазвати егзодус српског становништва из јужне покрајине.
Ако као позадину рата против једне суверене државе имамо све наведено, дакле: удружени злочиначки подухват, бројно кршење међународног права, коришћење забрањеног оружја, изазивање егзодуса и пре свега изазивање трајног смањења броја једног народа кроз вештачки изазвана малигна оболења, јасно је да говоримо о испуњењу критеријума најтежег облика злочина против човечности, познатом као „геноцид“.

Српски народ често анатемисан и оптуживан да је у непотребним ратовима 90-их сам починио геноцид, је без обзира на све своје политичке промашаје и на неспорне злочине који су почињени у његово име, заправо на несретном Балкану једини био, и јесте жртва геноцида. Геноцида „Милосрдног анђела“, или званично операције „Савезничка сила“, невиђеног акта агресије спроведене на „правди Бога“, и у дослуху са ђаволом! Геноцида који данас има свој циљани, планирани и још страшнији наставак, зван „тихо умирање“.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.