Друштво и КултураЕксклузивни интервју са АНОМ ЈОВАНОВИЋ- ауторком романа „ВЕРА ЈЕ ГОЛА“

Никола Трифић9. септембра 2019.2 min

ВЕРА ЈЕ ГОЛА!

Да, ако сте мислили другачије грешите. Вера је гола, и Вера је у неверици! Гола пред собом и огољена пред другима, сита свега, а ипак гладна нечега… Сама промрзла, пуног стомака и празног ока, чека смрт и своје ново рађање. И управо то: „ново рађање“, никако васкрс! Васкрс више није у моди! Прво смрт, крај, рез, а затим и ново рађање, за нови, други и другачији живот! То је потребно „Вери“! Макар Аниној „Вери“.

ВЕРА ЈЕ ГОЛА

ВЕРА ЈЕ ГОЛА

Књижевни првенац Ане Јовановић објављен пре пар месеци, не престаје да интригира јавност. Дама са једним великим „Д“ у свом стилу и писању, и два велика „М“ између ногу, решила је да дебитује на књижевној сцени романом, који просто „шамара“.

За разлику од многих књига и књижица, које се читају у даху, „Вера је гола“ се чита у дубком „УЗдаху“. Ана Јовановић је решила да њен „првенац“ буде својеврсно огледало свих нас.

Ана

Ана Јовановић

Волим да кажем да постоје две врсте књига: Оне које читате ви, и оне које прочитају вас! Анин роман спада у ову другу категорију. Много пре него што ви прочитате оно што је писала Ана, знајте да је Ана Јовановић прочитала вас! Тачније, све нас. Роман „Вера је гола“, није ни фикција, ни илузија… То је једна сурова дескрипција реалности! Опис порозности људске душе до најситнијих детаља.

Књижевница је у писању дела, себи дала обједињену улогу психолога и патолога. Заобишла је јадиковку, молитву и опело, и на папир бацила „сво месо“ људског рода: похлепу, секс, пожуду, па опет секс, разочарање, уснуле емоције, пробуђене нагоне, и наравно опет секс. Закључак: Узрок смрти познат, узрок живота непознат- мистерија!

Нећу рећи, да Ана својим романом руши табуе, стереотипе, устаљене догме- свима нама заједничког колективног посрнућа, које називамо „друштво“. Не, напротив! То „друштво“, та скаламерија настала од секундарних људских сировина, од нус производа жеља и идеала, од капитулације нагона пред наличјем морала, пуно аутодеструктивних гена, може једино само себе да сруши. Може, и јесте! На срећу, или на жалост, потпуно све једно.

Ипак, Ана иде другим путем. Она гради! Од комадића већ срушеног, изрованог, дезавуисаног и обесмишљеног, Ана прави своју фигуру и свој кип. Своју фигуру бића јасних контура, довољно блиског људима да се не може назвати „наказом“, али и довољно далеког, да се ипак може назвати „човеком“.

И баш зато, њено дело, њена „Вера“, не може да буде другачија него „гола и огољена“. Гола као од мајке рођена! Само тако и никако другачије. Гола, босонога, раширених ногу да њима скрене погане погледе са вечно раширене и рањиве душе, оперисана од „суда људи“, и таква-каква је предата на милост Божјој пресуди.

Ана Јовановић, рођена је у Неготину 28.10.1979. године. Воли да каже, да долази са истока Србије где се сунце не рађа. Уредница је блога „Поштена вЛајна“, где је због провокативних текстова пазарила надимак „Буковски са пич…“. Док ужива у ефектима свок дебитанског дела, спрема своје ново остварење. Морам да кажем, да је интервју, и уопште разговор са њом за моју маленкост (Никола Трифић), био право уживање.

  • Н.Трифић: Како је настала „Вера“?
  • Ана Јовановић: Рођена је на царичин рез (не знам зашто говоре царски). То је онај животни пресек, са једним делом исток. Када га пресечете на пола и прву половину баците у воду као мачиће, усмртивши је да би се родила ова друга. Био је то дуготрајан порођај. Моја „Вера“ је вамбрачно дете, рођена у дубокој емотивној вези мене са собом.
  • Н.Трифић: Ко је (шта је) Вера?
  • Ана Јовановић: Вера је нешто што нема везе са религијом. То људи кад схвате, свет ће бити много лепши.
  • Н.Трифић: Да ли је „Вера“ гола- као нага, или је огољена?
  • Ана Јовановић: Мислим да је Вера збуњена јер људи још не схватају тај „израз“.
  • Н.Трифић: Мрзим оно клише питање: Шта те је инспирисало, или нагнало да пишеш… Познати су ми ти нагони. Питаћу те: Шта те је инспирисало да ипак не одустанеш да пишеш?
  • Ана Јовановић: Радила сам као неко ко је био задужен за маргетинг Неготина. СНС ме је успешно склонио и хвала им, јер сам почела да радим на свом маркетингу и делимично успела. Сад ми се је*е за меркетинг Неготина.
  • Н.Трифић: Како се Вера сналази на игралишту званом књижевност? Да ли расте?
  • Ана Јовановић: Вера није књижевност, него експеримент.
  • Н.Трифић: Експеримент!? Објасни?
  • Ана Јовановић: Роман „Вера је гола“је прво што сам написала, а касније сам почела да пишем за друге портале и отворила свој блог. Дакле, тек када сам написала Веру почела сам да пишем(смех). Књига се може схватити и овако и онако. Неки су говорили да ћу због ње горети у паклу, а неки други су били одушевљени. Хвала и Богу и Ђаволу на поделама. На крају крајева, не треба свима да се свиђа, јер то би значило да грешим. Она јесте на моментима шокантна, али може се ту „читнути“ и понека мудра мисао.(смех)
  • Н.Трифић: Како би окарактерисала своју књигу, као: јадиковку, исповест, врисак, или просто казивање нечега што је морало да се каже?
  • Ана Јовановић: Окарактерисала бих је као филозофију кроз еротику.
  • Н.Трифић: Шта мислиш да ли твоје писање боље разумеју жене или мужкарци?
  • Ана Јовановић: Мислим да моје писање подједнако и мушкарцима и женама дозвољава да имају своја тумачења, а која се врло често разликују од онога шта је писац хтео да каже. И то је мени феноменално.
  • Н.Трифић: Да ли постоје разлике између жена и мушкараца у књижевности, и да ли је у овом „злом времену“ по писану реч, неком од два пола теже?
  • Ана Јовановић: О, дааа! Боље бих прошла да сам мушко, али сам имала среће да ме поједини прихвате и као женско.
  • Н.Трифић: Као уметница, шта мислиш да је у клесању једног дела важније, оргиналност или квалитет?
  • Ана Јовановић: Нисам компетентна, али сматрам да је данас јако тешко бити оргиналан.
  • Н.Трифић: Књижевност у Србији, данас и сутра?
  • Ана Јовановић: МОЛИМ?!
  • Н.Трифић: У твом писању има доста секса и уопште експлицитности?
  • Ана Јовановић: Зар тога нема у свему што нас окружује? Не гледам ТВ и не читам новине (читај таблоиде). Због своје изолације од свега тога, решила сам да пишем. Воле то људи, но срам их да признају. Срамота је лагати и красти, а секс није, иако се вековима труде да га прикажу као нешто прљаво. Јесам и вулгарна, али није ли и то део књижевности? Ево, један поздрав за све од Вука Караџића.(смех)
  • Н.Трифић: Ште је твоја дефиниција морала?
  • Ана Јовановић: Управо у роману „Вера је гола“ имам ту дефиницију и она каже: „Морал је друштвена појава која зависи од тога у чијем друштву се налазите“.
  • Н.Трифић: Где видиш „Веру“ у будућности?
  • Ана Јовановић: То није за јавност, извињавам се.(смех)

    Postena Vlajna

    Ана је „Поштена вЛајна“ (postenavlajna.woedpress.com)

  • Н.Трифић: Кажи ми нешто о „Поштеној вЛајни“?
  • Ана Јовановић: Она је мој бег од стварности. Искрено, небитно ми је шта ко мисли о мом писању јер то радим из љубави. Не секирам се ни када неко сматра да је лоше, из истог разлога. Писањем бежим од себе и од свега што нас окружује, али о томе и пишем. Фикција у ствари не постоји. То је само термин. Све је настало, постало, направило се, родило из нечије маште.
  • Н.Трифић: Ко је Ана у друштвеном смислу: демократа, либерал, анархиста, националиста, или те та врста идентификације не занима?
  • Ана Јовановић: Верујем да се ни са једном групом не бих сложила у потпунсти и зато избегавам да будем део група.
  • Н.Трифић: Неко ти је наденуо надимак „Буковски са пич…“! Смета или не?
  • Ана Јовановић: Цитираћу Бјесове „Можеш ме звати како хоћеш… јер ја нисам име“.
  • Н.Трифић: Шта си задње читала?
  • Ана Јовановић: Поменућу две књиге које су на мене оставиле снажан утисак „Кад је Ниче плакао“, Ирвин Јалом и „Читач лешева“, Антонијо Гаридо. Књига која ми стоји на ормарићу поред кревета је „Хадријанови мемоари“, Маргарет Јурсенар и чека свој тренутак. Мада, морам да признам да у последње време читам пре свега себе, јер рађам нови роман и овај интервју ћу завршити цитатом из мог новог „чеда“, које је још у стомаку: „Некада су људи који би своју прљаву машту остварили у реалности, бивали затварани у менталне институције, прогањани, спаљивани, а данас, много векова касније, реалност у којој живимо је прљавија од сваке прљаве маште. Оном ко успе да се попне на висину свог ума, најбоље је да са њега сиђе“.
  • Н.Трифић: Ана хвала пуно.
  • Ана Јовановић: Хвала теби.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

6 коментара

  • Penelopa

    9. септембра 2019. at 13:29

    Odlican tekst! Nisam do sada bila upoznata sa radom doticne dame, ali vrlo je intrigantna! Konacno da negde moze da se procita tekst o knjizevnosti, o nekim novim autorima, a da se ne stede reci! Uvod je odlican, pitanja i odgovori takodje.

    3+

    Оставите коментар

  • Професор

    11. септембра 2019. at 08:21

    Прво: „То друштво, та скаламерија настала од секундарних људских сировина, од нус производа жеља и идеала, од капитулације нагона пред наличјем морала…!“ Друго: „И баш зато њена Вера, не може бити другачија него гола и огољена, гола као од мајке рођена. Гола, босонога, раширених ногу да њима скрене поглед са вечито раширене рањиве душе, оперисана од суда људи, и препуштена Божјој пресуди…!“
    Трифићу одакле ти извлачиш ове речи??? Еј, какве речи у обичном новинском тексту…? Слушај ме младићу, ако наставиш да радиш овако, ти си будући књижевни монструм, животиња, ала. Надам се само да људи ово пажљиво читају! Наравно, на твоју препоруку упознао сам се са радом јунакиње твог текста, тражио мало по нету и БУМ!!! Дама кида. Треба нам ово… Где се може купити књига?

    4+

    Оставите коментар

    • Никола Трифић

      11. септембра 2019. at 10:34

      Професоре хвала на дивним речима. Ипак, комплименти иду пре свега на Анин рачун, она је та која је била инспирација за ову „писанију“, и да, као што си ти рекао: „Дама кида“! Препоручујем свима да се упознају са њеним радом!

      3+

      Оставите коментар

  • Komsinica

    23. септембра 2019. at 17:29

    U Svedskoj drzava kupi 5000 primeraka svake objavljene knjige i na taj nacin direktno pomogne piscu. Kupljene knjige razdeli po raznim bibliotekama, javnim ustanovama, a pisac ima da prezivi i zivi do narednog izdanja. Naravno, to je Svedska!!!

    1+

    Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци