ПолитикаЕвропа данас- Од Куртија до Курца

Никола Трифић18. фебруара 2020.1 min

Европа, Европа, Европа… Сва та Европа, много Америке, и превише Косова за овај иначе мали континент.

Шта се то дешава са Европом? Да ли је „стара дама“ светске политичке сцене, много пре увезеног фамозног Корона вируса, оболела од неке домаће- континенталне бактерије- настале вишегодишњом инкубацијом неповерења у најпознатију европску организацију држава, нашироко познату као „Европска унија“? Да ли Брисел, и сам насађен на трусном подручју између Фландрије и Валоније- може да преживи ампутирање Британије, све више уснилу и незаинтересовану Ангелу Меркел, наполеонски расположеног Емануела Макрона, и за неке „опасну“ Марин Ле Пен, која из ћошка вреба прилику за себе и своју „десну“ визију Европе? У покушају детерминације дешавања у Европи, кад већ детоксикација и деконтаминација нису могуће, посебну пажњу треба усмерити на аустријског канцелара Себастијана Курца.
Сећате ли се прошлогодишњег скандала на Ибици у режији Курцовог заменика Штрахеа- који је умало првог човека Аустрије коштао посла и политичке каријере? Да подсетим, тада је Штрахе неопрезно током викенда на Ибици у свој луксузни апартман позвао прелепу- полу голу Рускињу, наводно нећаку милијардера блиског Владимиру Путину. И како то обично бива после флаше лошег вина, званог још и „шампањац“, Штрахе је загледан у бутине лепе гошће кренуо да обећава брда и долине, па и разне бизнис аранжмане у Аустрији и Европској унији за њеног наводног ујака, а све у замену за финансијску помоћ његовој партији. Рекли би многи: ништа чудно, обично мушко хвалисање. Ипак, Штрахеову неопрезност снимила је скривена камера. Очигледна клопка је успела, снимак се колико сутра нашао у свим медијима, а први на удару био је Штрахеов шеф Себастијан Курц. Иронија: само у политици- Ибица, шампањац, и разголићено тело прелепе Рускиње могу да доведу до „пада Курца“!? Сложићете се сви, да би у животу нормалних људи ефекат морао бити скроз другачији. Но, Курц је некако преживео, бар за сада… Зашто? Одговор је прост. Себастијан Курц је без обзира на гаф члана његовог кабинета и даље светлећа реклама неке позитивне, уравнотежене и нормалне Европе. Млад, перспективан, елоквентан, позициониран ни превише лево, ни превише десно, ни превише либерално, ни превише конзервативно; Курц као и Аустрија, која је државна сублимација свих наведених политичких карактеристика, једноставно су потребни Европу у тренутној консталацији односа. Европи која се озбиљно нагиње и клати од крајњег либерализма до екстремне деснице, потребно је стабилно сидро. Курц и Аустрија су управо то! Прво: нису превише закрвљени са Русијом. Друго: нису превише обгрљени са Америком. И треће, можда и најважније: спремни су да приме онај део радне снаге који долази са Балкана, а који не припада медицинском и ИТ сектору. Другим речима: да је Европа одустала од Курца, сама би пре него што је то предвиђено отишла до… Знате већ чега.

Круц Себастијан слика 2

          Себастијан Курц

На Косову (и Метохији) десио се Курти!?

Mirdita Albin, Shqiptaret presin shume nga ju… Вероватно је овим речима већина грађана Космета албанске националности дочекала први радни дан Аљбина Куртија на месту тако званог премијера, тако зване Републике Косово у тако званом четворогодишњем мандату. У преводу: Добар дан Аљбине, Албанци пуно очекују од тебе. Е сад, зашто се „Shqiptere“ преводи као „Албанци“, и зашто је погрдно рећи другачије, то вам ниједам преводилац, чак о онај са лингвистичко-историјским знањем неће знати рећи. Но, свако има право да буде називан како жели- па ћемо се и ми водити тим можда љигавим, али истина и практичним примером политичке коректности. Елем, нови владар самопрокламованог Косова је Аљбин Курти. Кажу за разлику од Харадинаја и Тачија, који од школе имају само сведочанство о лошем владању, Курти је поткован и образован политичар. Дипломирао је на Универзитету у Приштини, и то још у оно „зло време“ док му је држава Србија омогућила бесплатно школовање. Као студент који за своје образовање није морао да издвоји ниједан динар, лек или евро, Курти је имао довољно времена да као марксиста прво предводи протесте албанских студената у Приштини, да би касније са свеже стеченом дипломом у рукама- чије је штанцовање опет платила држава Србија- обављао приправнички стаж као политички комесар терористичке ОВК. Подсећања ради, Курти је своју правоснажну казну од 15 година затвора почео да робија у Нишу, пре него што је указом тадашњег председника Војислава Коштунице ослобођен одговорности. Ипак, много пре проблема Србије- Курти је проблем Европе. Шта ће са њим, требају да виде пре свега они у Бриселу, али редом и у Берлину, Паризу, Бечу, Лондону… И намерно наглашавам „проблем Европе“, не Америке. Ујка Сем је ту давно завршио оно што је суштински хтео. Американци су по старом опробаном рецепту, прво капарисали територију далеко од своје куће, затим испребијала по свом нахођењу перципиране „лоше локане момке“, поболи заставу на којој пише „US Army“, и што се њих тиче- то је то. Све остало: избеглице, мигранти, илегална трговина свега и свачега, као и још триста чуда, можда не формално, али свакако суштински- остављени су онима који са проблемом деле континент. Бићу крајње бруталан: без обзира на све грешке које су правили Србија и српско руководство 90-их година, неспорна чињеница каже да је данашње Косово, тачније тзв. Косово ништа друго до државно-правно копиле настало курвањем Америке са похлепом у којем је преварено међународно право. Свестан тежине изговорених рече, мирне савести, спреман сам да исте поновим: данашње тзв. Косово је државно-правно копиле настало курвањем Америке са похлепом у којем је преварено међународно право! Преварено, изиграно, изманипулисано, сведено на ниво јефтиних закона који проформе заузимају место на папиру, а све са циљем да се створи „монструм“ на југу Европе. Тај монструм, та последица војно-политичког блудног чина- јужна српска покрајина, или северна Shqiperia, данас је територијална творевина без економије и индустрије, са више од 60% незапосленог становништва, која се издржава- када су бар легални токови у питању, искључиво захваљујући социјалним давањима која у виду алиментације уплаћује развратни отац Америка. Ако неко од вас на досада изнет оштар став жели да одреагује у стилу: ни у остатку Србије није боље; верујте ми на реч грешите… На крају крајева отиђите на Косово, и то баш у онај већи део тзв. Косова насељен Албанцима. Нећете наћи ниједну фабрику и ниједно постројење за обимнију производњу. Раде само трафике, драгстори, бензинске пумпе, хотели, слободни шетачи за продају наркотика и бордели. Од обећане демократије и Западне Европе, Албанези имају само високе представнике и изасланике из Немачке, Аустрије, Норвешке- док целокупну слику присуства старог континента на Косову употпуњују Молдавке, Бугарке, Украјинке, са понеком Српкињом и Македонком, све заједно стално запослене као „продавачице љубави“ у уз нарко-бизнис најпрофитабилнијој привредној грани на Косову и Метохији. Док једни продају „демократију“ на парче, други продају љубав на сат и коку на грам. Резиме: сви заједно продају маглу. Слика и прилика промашене Европе 21. века.

Курти А.

     Аљбин Курти

А шта ћемо са Курцом?

Да се манемо ми Куртија и Косова, како би се сви заједно бар за тренутак поново позабавили Курцом. Него, не могу а да не направим паралелу са презименима политичара који су били или јесу парадигма надања дела грађанства из овог сиромашног југоисточног краја Европе. Актуелан је скоро уздигнути Курти, поред њега и даље имамо Курца- коме можда поред Брисела баш гласови српске дијаспоре у Бечу (читај српска шљива) недозвољавају да падне; а не тако давно развијену Европу представљао је господин Гузенбауер, док му је са Балкана махала госпођа Китаровић. Живот у раљама политике зна да буде гротеска сопственог постојања, зар не?

Ипак, ако уозбиљимо наратив овог текста, морамо констатовати, да је та Европа, која је код нас из неког разлога еуфемизам за Европску унију, још увек, без обзира на све „обећана земља“ за беспослену и емотивно испражњену балканску рају. Каже народ: и трула јабука је гозба за изгладнела уста. Зато и не чуди што добар део Балканаца своју будућност види у тој Западној Европи, а између осталог и у Аустрији и Бечу- одакле се за много шта пита Себастијан Курц. Но, у мору онога што више никога не чуди, најмање зачуђујућа чињеница је та да су Албанци са Косова убедљиво, али убедљиво најбројнији у колонама исељеника које иду ка Западној Европи. Знате како: Курти и Приштина су једно, а Курц и Аустрија- упркос свим својим аномалијама, ипак представљају нешто сасвим друго. Видите каква су времена дошла- једино од Курца имам неке вајде. Господин Гузенбауер и госпођа Китаровић су отишли пут пензије, а од тазе устоличеног Куртија, ценим да ће на крају остати само куртон! Упс… Да простите на изразу, али наместило се само.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

1 коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.