СпортЈедан је ИЛИЋ капитен

Joван Јоцић22. маја 2019.1 min

Пре него што сам почео да пишем текст о Саши Илићу, морао сам да обавим један озбиљан, да тако кажем „убеђујући“ разговор са уредником.

Геостратег има једно строго, скоро па „догматско“ правило по питању спортске рубрике које каже: Бавимо се искључиво репрезентацијама и међународним клупским спортом,  уз евентуално по неку контроверзу са терена. У окриље домаћег клупског спорта не залазимо. Зашто?

За сајт чију нишу интересовања чини пре свега политика на свим меридијанама, њене друштвене и културне рефлексије, или како овде већ прозвани наш уредник каже: „Човек у свету и свет у човеку“, било би превише бавити се још Партизаном и Црвеном Звездом, односно свим аномалијама домаћег спорта због којих су најбројнији посетиоци, иначе готово празних трибина од Хоргоша до Босилеграда типови углавном сумњивих биографија, који се данас називају менаџери.

Правило које има смисла. Ипак, као и свако са собом вуче ону потербу, да се некад заобиђе. Та потреба је овог пута моја лична, новинарска и људска жеља да нашишем текст о човеку, који чини добар део мог, а верујем и ваших спортских живота-Саши Илићу. Без обзира којем табору припадате и да ли вас подела на таборе уопште интересује, ако сте један од оних који новине читају од последње стране, знате о чему говорим.

Позовем ја са тим циљем уредника, одлучим се да пре него што заобиђем правило, прво заобиђем смс и Вибер и кренем онако „глас на глас“. Кажем му како стоје ствари, додам оно наручито убеђујуђе, скоро па уцвељено „само овај пут“ и на сву срећу добијем одговор какав прижељкујем: Ако се ради о Саши Илићу може, само нека буде добар текст.

Ту почиње трема. Како написати добар текст о човеку чије је дело сувише велико да би се могло описати речима у краткој форми? Речи су за описивање малих људи, служе да попуне празнину, учине већим и писца и његовог јунака. Када требају да проговоре о неком великану, који иза себе има „дело“, често остану уплашене и неме. Шта рећи о Саши Илићу а да то неумањи његов значај, неизоставити нешто што не сме бити изостављено.

Ипак, успем да отерам трему и одговорност са себе. Сетим се да није важно написати „добар текст“, поготово овим поводом. Важно је само написати, било какав и тиме послати личну захвалницу последњем великом капитену српског клупског фудбала.

 

Саша Илић

Саша Илић је рођен у Пожаревцу 30. децембра 1977. године. У Партизан долази 86. са девет година и пролази све млађе категорије клуба, од петлића и пионира до кадета и омладинаца.

За први тим дебитовао је 26. октобра 1996. у победи над Борцем из Чачка од 10-0. Чини се да је баш та утакмица невероватног резултата, била попут „Божјег знака“, да је на њој рођена каријера после које српски фудбал, Партизан и „вечити дерби“ више неће бити исти.

Свој први гол, Сале је дао 23. августа 97. против Војводине (победа 3-2), а од сезоне 97./98. након одласка Ивана Томића пут Италије, постаје капитен Партизана.

Заправо, Саша Илић је по свему био специфичан и посебан фудбалер. У време агресивног и тркачког фудбала, у којем су играчи почели да се друже све више са терертаном, а све мање са лоптом, он је играо је уметнички фудбал, са стилом, увек на петопарцу, на виц и фору. Иако рођена „десетка“, целу каријеру провео је носећи број 22 на леђима. Изградио је ауторитет, као тиха и мирна особа, ауторитет знања и трајања.

Саша Илић је фудбалски одрастао у доба када је било најважније после једне до две добре сезоне, изборити добар трансфер и отићи у иностранство. И по томе је био другачији. Без обзира што је у периоду од 2005. до 2011. наступао и за шпанску Селту, турски Галатасарај, аустријски Ред Бул Салзбург и грчку Ларису, био је и остао симбол Партизана, коме је у два наврата посветио укупно 17 година професионалне каријере. Симбол Партизана и вечно неискоришћени потенцијал репрезентације, за коју је због чудних „политика“ разних селектора одиграо само 37 утакмица и дао 4 гола.

Можда је први синоним за Сашу Илића: РЕКОРД! Човек рекордер-рекордер у свему. Човек са највише сезона у историји Партизана. Човек са највише утакмица у историји Партизана, али и било ког српаког клуба. Човек са највише лигашких голова, човек са највише одиграних „дербија“. И оно што је најважније, реч свих речи у опису Саше Илића, више пута изговорена у предходном делу текста: „ЧОВЕК“! У свету чудних људи, у свету спорта уз који често иду похлепа, гордост, ароганција и прљава амбиција, он је на првом месту увек био „ЧОВЕК“.

Било једном на стадиону ЈНА- Илић и Бекам на утакмици Лиге шампиона

 

За Партизан је Саша Илић одиграо 875 утакмица и постигао 240 голова, од чега је у првенству уписао 423 наступа, уз 130 датих голова. Асистенције, дриблинзи, осећај за игру какав имају само највећи фудблски виртуози, се на жалост, или на срећу, не могу изразити бројкама. Оне су већ постале део сећања и сведочанства, сваког које од 96. до данас имао прилику да гледа рад великог фудбалског уметника.

Свој последњи меч у дресу Партизана на стадиону у Хумској, Саша Илић одиграо је 18. маја против Пролетера из Новог Сада. Намерно ћу изоставити резултат те утакмице. Није важан, ни резултат, ни игра. Важно је само да се са трибина, својеврсног гледалишта театра где је маестро скоро две деценије изводио чаролије, по ко зна који пут чуло: Један је Илић капитен! И јесте! Један и једини. 875 утакмица плус 240 голова, једнако је 1 115 пута хвала за све.

Joван Јоцић

Новинар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Геостратег

Геостратег је независни аналитички интернет магазин. Сви објављени текстови представљају искључиво став и мишљење својих аутора. Прочитајте шта наши новинари имају да кажу. Коментаришите њихов рад, шаљите нам ваше предлоге, сугестије и критике.

Свако, па и делимично копирање материјала Геостратега без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на Геостратегу третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Републике Србије. Геостратег задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Геостратег 2019 © Сва права задржана