ПолитикаКовид 19- живот и прикљученија једног вируса

Никола Трифић29. јуна 2020.1 min

Корона ће отићи, остаћемо ми- овакви какви јесмо, збуњени и слуђени; дезорјентисани просјаци са последњим петопарцем у џепу, спремни да за тај петопарац уместо хлеба пазаримо парче магле! Светско тржиште не мора да брине… Докле год је магле- живеће и оно. Људи постају чудна сорта када еволуција обрне свој смер и крене у рикверц. Тада је могуће све. Па, и то да за парче сопствене магле- осим оног петопарца, дамо и небо. Наше заједничко небо. Наравно, проблем је у свету, не нужно код нас. Да је Србија највећи проблем, лако би могли да одемо, да емогрирамо. Овако, уместо одласка, једини спас је бекство на последњу потенцијално слободну територије… Бекство у границе сопственог ума. Одатле се боље види све. Плућа цивилизације су преживела удар Короне, али је колатерална штета рата против вируса „здрав разум“. Њему спаса није било. Можда је дошло време да се погледамо у очи. Макар и из даљине. Поглед у очи са прописаног одстојања од најмање два метра раздаљине. Шта видимо?

Корона вирус

Корона!?

Шта је заправо Ковид-19? Да ли се ради о природном вирусу или о лабараторијском мутанту? Да ли је Корона прешла са шишмиша на људе, или су људи у оној поменутој „еволуцији у рикверц“, по ко зна који пут у свега пар месеци поново сведени на ниво мајмуна? Ипак, једно је сигурно: ако икада сазнамо све аспекте Короне и њену праву позадину, то би могло да се деси тек за 10 до 15 година. Можда баш тада када се свет буде суочавао са неком новом планетарном трагедијом- када ова постане бајата и ствар довољно далеке прошлости. Можда баш тада, или евелнуално једино тада, биће нам доступни одговори на питања која се у овом тренутку- крајње логично, постављају готово сама од себе.

Како је могуће да је Ковид из Вухана стигао чак до Перуа, а није до Пекинга? Како је могуће да су катаклизмичне сцене из Италије биле везане искључиво за север те земље, односно за покрајине: Ломбардија, Ређо Емилија и Венету, а да је италијански југ прошао готово нетакнуто? Наравно, свака пандемија- као и свака друга колективна несрећа има свој епицентар, то није спорно. Но, у жељи да избегнем употребу речи „сумњиво“, рећи ћу крајње је „занимљиво“, да се Милано- град који располаже са једним од најбољих здравствених система у Европи у свега пар недеља готово распао, док се у исто време у Напуљу број заражених бројао на прстима једне руке? То отвара једно друго питање: Зашто се Ковид након што је изшетао из Вухана, најбоље примио баш на најразвијенија подручја најразвијенијих земаља? Да ли су то седишта банака и великих светских економских и привредних субјеката, много већи магнет за помахнитали вирус од нехигијене, лошег колективног имунитета и лошег здравственог система? Зашто је Светска здравствена организација, олако- тек онако на прву, Ковид-19 класификовала као „Сарс-2“, иако је на самом старту било јасно да се процес лечења пацијената од Ковида битно другачији од оног који је пратио Сарс? Да ли је чињеница, да оба вируса нападају респираторни систем, довољно јак аргумент да се прогласе „најближим сродницима“?

Корона је на жалост показала и једно оправдано неповерење шире јавности према међународним организацијама, почевши од Европске уније, па у спирали на више све до Уједињених нација и њене Светске здравствене организације. Заједничке су нам само: брига и паника. Све остало одвија се по систему „работа ко се како снађе“. Ипак, најмистериознји локални деспот у глобалном царству Короне предходних месеци био је- и јесте Александар Лукашенко! Доживотни председник Белорусије, политичар који несумњиво „љуби“ само своју власт- а презире сваку другу, поготово ону која се уздигла под патронатом Новог светског поретка и либералног капитализма, је на почетку пандемије јасно рекао: „Корона није опасна као што се прича… Пандемија и масовна ванредна стања су велика политичка игра… Чекам да све прође, па да пред свет изађем са истином!?“ Председник Белорусије се од тада није оглашавао. Лукашенко још чека прави тренутак, док међународна јавност чека на Лукашенка. Но, у зависности од епилога својих зубатих речи „владар из Минска“ ће на крају баладе бити или пуковник или покојник!? У мору питања која још моле за своје одговоре, сигурно међу интересантнијим дилемама је и та: Да ли је Лукашенко само један у низу диктатора који живи у свом паралелном универзуму где је луцидност синоним за лудост, или се у његовом случају- без обзира на све мане, ради о једном од ретких аутентичних лидера који своју памет и памет своје нације још није ставио по хипотеку?

Но, да се вратимо рационалном расуђивању. Верујем да свака даља расправа о Корони, како обичаји налажу неминовно води до језуита, Ватикана, преживелих огранака КГБ-а, и наравно до Била Гејтса; а то је прича, коју бар за сада, са садашњим степеном познавања- односно непознавања ствари- по сваку цену ваља избећи. Корона је без обзира на своју позадину наша реалност. Била је међу нас- и још је ту. Односила је животе- и даље их односи, и једино кристално чисто што је оставила иза себе је чињеница- да се светска политика у општем расулу, намерно или ненамерно није снашла. Ипак, ако би бирали два највећа губитника пандемије, то су без великог простора за полемику: Европска унија и медији у најширем смислу.

Унија је показала, да је најбоља када се бави тржиштем и када ћути. Сваки даљи покушај ЕУ да се постави као над-држава, или боље речено као заједничка држава уместо „заједнице суверених држава“, неминовно- у доба Короне још једном доказано, води у пропаст. Унија је предходних деценија лишила своје чланице сопственог суверенитета, стварајући притом елиту политичких бирократа, профил политичких мољаца који данас углавном воде европске државе, и чија се способност завршава на томе, да у кризним ситуацијама телефоном назову Брисел и да закукају за помоћ! А из Брисела мук… Недостатак колективног решења, конкретног плана, па и недостатак емпатије и искрене бриге. Еу је сама својом политиком створила ситуацију да су у Европи много битнији играчи од ње, редом: и Америка, и Русија, и Кина. Давно је речено: Европска унија је економски див, политички полу-див, и војни патуљак. Зато би Унија требала да се држи оног у чему је добра. Дакле: економија, заједничко тржиште, заједничке инвестиције, делимично усаглашавање у домену владавине права- и то је то, сасвим довољно! Све остало: безбедносна политика, мигрантска политика, реаговање у кризним ситуацијама, школство, здравство, шире креирање буџета, морају бити питања, на која свака држава спрам својих могућности и спрам своје визије будућности треба за себе да одговори. На крају крајева, пустите државе да једном коначно постану државе! Истина, није вам у интересу, али размислите о томе.

Медији су наравно посебна прича. Мисли се свакако на „мејнстрим“ медије, и то од балканских, преко западноевропских, до америчких, руских и кинеских. Оперисани од сваке објективности, стављени у службу јефтине пропаганде- у корист „ових“, или у корист „оних“, и пре свега устројени тако да је публицитет једино свето правило. Ако би требало оценити квалитативну вредност медија у пар реченица, онда би то изгледало овако: Медији су светски друштвени болесник 21. века. Корона је била савршени тест да се провери „живост“ болесника. Корона је деловала попут медицинског чекића који удара у колено у намери да изазове реглекс… Чекић је ударио, али су и колено и тело показали оно у шта се сумњало: у питању је „мртав коњ“!

И наравно Трамп!

Срећом имамо Трампа! Хвала Богу на њему! Човек који је у јеку своје прошле предизборне кампање изјавио: „Да је Белгија један од лепших градова које је посетио“, у мучно доба Короне делује попут стимуланса. Сваки пут када останете у чуду због тога што ваша бака верује баш свему што чује на тв-у, под изговором „што би објављивали ако није тачно“, или због тога што ваш комшија са петог спрата живи у уверењу да је „нас и Руса“ заиста 300 милиона, сетите се само- каква се људска „приказа“ бар номинално налази на челу Америке. Ипак, и такав Трамп, је и даље најмање могуће зло које може да дође с оне стране Атлантика. Баш у Америци постоји израз „користан идиот“. Трамп је вероватно „бескористан идиот“, и то је његова главна предност… Довољно бескористан да није у стању да закува нека нова светска страдања, чему су и те како били вични неки његови предходници.

Доналд, је у борбу са Короном ушао речима: „Ванредно стање је непотребно, Корона неће ни стићи до Америке“. Затим је нагло променио плочу и рекао: „Морамо да обуставимо све, Корона ће убити најмање два милиона Американаца“! Да би за крај поручио: „Тужићемо Кину за 190 хиљада милијарди долара“!? Тужити Кину? Коме?! Због чега?

Наравно, Трампов ход кроз Корону неодољиво подсећа на нама познати низ корака: То је најсмешнији вирус у историји, слободно шопингујте у Милану… Ако Корона и дође, пар шљивовица и то је то… Сва гробља у Србији биће мала да приме све страдале, уколико се не будемо придржавали упустава! Ово задње сте чули, знате и сами кад- и знате од кога.

Него, тешко је бавити се „домаћом муком“, када је светска сцена на челу са Трампом далеко занимљивија. Председник Сједињених Држава је прави махер да својим глупостима одвуче сву пажњу из локалних политичких дворишта право на себе. Право на велики терен Беле куће. Знате како: Кога је још брига за „Шабачки вашар“, када „Циркус Колорадо“ ради пуном паром! „Циркус Колорадо“ је никад активнији, а главни кловн је у животној форми. Уживајте! И не заборавите једно: најавили су издање Короне и за сезону јесен-зима 2020. Будите спремни! Наставиће се.

Извор: https://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/drustvo/kovd-19-zivot-i-prikljucenija-jednog-virusa

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.