Војска и НаоружањеМИ-35М: „Српска бара чека крокодила“

Након доласка првих Ербасових хеликоптера Х-145М, Ратно ваздухопловство Војске Србије је спремно за пријем свог дуго најављиваног „најатрактивнијег“ појачања: руских борбених хеликоптера Ми-35М.

Подсећамо, према речима званичника, Србија је прошле године од Русије пазарила четири хеликоптера Ми-35М, у аранжману који обухвата и набавку наоружања за саму летелицу, као и обуку пилотског и механичког кадра која је у току. Почетак реализације договореног, односно испорука прве две летелице очекује се у наредним недељама, док ће друге две бити испоручене до краја 2020. године.

Важно је рећи да за разлику од неких других скорашњих аквизиција ВС, које су наишле на критику дела стручне јавности, попут и даље магловите и нејасне модернизације авиона Миг-29, затим куповине белгијских пушака „Скар“, уместо аутоматског наоружања домаће производње, најављена набавка Ми-35М, углавном је поздрављена са свих страна, што и не чуди с обзиром да се ради о једном од најбољих хеликоптера те намене на свету, са којим ће Војска Србије добити борбени потенцијал који до сада није имала.

МИ 35 стиже у Србију

МИ 35М ускоро у Србији Изворна Слика

Ми-35М је продукт московске фабрике „Миљ“, која послује у оквиру холдинга Уједињени хеликоптери Русије. Летелица је у понуди од 2005. године, по цени која уз неопходан логистички пакет и пратеће наоружање достиже и 20 милиона евра по комаду.

Наравно, добро је позната прича да је Ми-35М настао на основу легендарног совјетског „борца“ Ми-24, тачније представља његову усавршену и модификовану верзију намењену извозу.

Ми-35М је прилично великих габарита. Дугачак је 17.5 метара, празан тежи 8 500 кг, док је његова максимална дозвољена тежина при полетању, рачунајући масу горива, наоружања и саме посаде, чак 12 000 кг.

Хеликоптер има карактеристичан дизајн, са две вертикално постављене оклопњене кабине, од чега је горња кабина предвиђена за пилота, а доња за оператора наоружања. Специфичност Ми-35М у односу на остале борбене хеликоптере, је та да у свом задњем делу може да превезе до 6 потпуно опремљених војника, или терет тежине 800 кг, што му поред његове главне улоге „пунокрвног борбеног хеликоптера“, даје и секундарну намену мањег транспорта.

Ми-35М има погон на два мотора „ВК-2500“ нове генерације укупне снаге 2 700 коња. Мотори летелици пружају изузетне маневарске карактеристике, уз плафон лета до 4 500 м, и максималну брзину кретања већу од 300 км/ч.

„Треба рећи да уз назив Ми-35 обавезно иде слово „М“, из разлога што су ознаку Ми-35, без словне одреднице „М“ носили неки од старијих модела Ми-24 намењени извозу 80-тих година.“

Летелица модерне електронике и моћног наоружања

Заједно са хеликоптерима Ми-28 и  Камов Ка-52, Ми-35М представља врхунац руске ваздухопловне индуструје у домену производње борбених хеликоптера. Његова основна намена је против-оклопна борба у готово свим временским условима, дању и ноћу. Погодан је за извршавање анти-терористичких мисија, али због поменуте могућности превоза људства и терета, може се рећи да има вишенаменску улогу.

Летелица има оптоелектронски систем „Гоес-324“ са ласерским даљинометром, затим специјално развијен осматрачко нисшански систем „ОПС-24Х“, као и систем самозаштите од надолазећих пројектила упућених ка хеликоптеру назван „Президент-С“, који многи сматрају најбољом „справом“ те врсте на свету.

Модерна електроника даје могућност прецизног откривања непријатељских оклопних јединица, бункера, па и саме живе силе у распону од 10 км. За блиску борбу, хеликоптер има интегрисан топ калибра 23 мм у покретниј носној турели, капацитета 400 метака, док на четири крилна носача може да понесе до 1 500 кг додатног наоружања, у шта спадају: класичне авио бомбе, лансери невођених ракетник зрна, ракете ваздух-ваздух „Игла-В“, као и убојите ваздух-земља ракете „Кокон“ и „Атака“.

Ипак, прва асоцијација када је у питању Ми-35М, јесу против-оклопне ракете Атака, у верзијама „Атака 1 и 2“, домета 5 и 6 км. Ради се о вођеним ракетама, изузетне пробојности и разорне моћи, популарно названим „Убице тенкова“. Ми-35М може да понесе чак 12 ових ракета, по шест на сваком од два спољна крилна носача.

Руске ракете Атака

Ракете Атака: у шали се често каже да сваки тенк могу да отворе ко конзерву сардина Изворна Слика

Зашто „КРОКОДИЛ“?

Осим физуалног дизајна и основне намене, Ми-35М је од свог предходника заведеног под бројем „24“, наследио и типичан надимак. Иако га на Западу називају „Летећи тенк“, или „Летећа тврђава“, код руских војника и уопште код руске јавности, он је познат под надимком „Крокодил“.

Наравно, сигурно сте приметили да се у српским медијима уз Ми-35М готово увек појављује надимак „Ђавоље кочије“, што је погрешно. Заправо ради се о нетачној интерпретацији још једне заоставштине, остале од „олд-тајмера“ Ми-24, кога су Муџахедини за време Совјетско-авганистанског рата назвали „Шејтан Арба„, што у преводу значи „Ђавољи контролор“, а не „Ђавоље кочије“. Ипак, ако питате Русе, за њих је Ми-35М као и његов предак Ми-24, због специфичног облика самог хеликоптера, поготово његовог носног дела, једино и искључиво: Крокодил.

Aлександар Димитровски

Новинар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци