ПолитикаМирис сиријске нафте (америчка финта шута)

Никола Трифић7. новембра 2019.1 min

АМЕРИЧКА ФИНТА ШУТА

Управо тако! Америчка финта шута, настала, или боље речено узрокована мирисом сиријске нафте. Таман када се чинило да ће Америка ставити тачку на своје учешће у рату у Сирији, дошло је до преокрета. Иако је сам Доналд Трамп недавно изјавио да су Сједињене Државе у овој азијској земљи урадиле шта су требале- и да је дошло време за повратак кући, од најављене приче неће бити ништа. Како бар за сада ствари стоје, амерички војници остају у Сирији до даљњег… Другим речима, мисија „учења преосталог сиријског народа демократији“ добија свој наставак.

Наравно, „Америма“ је до демократије! Ако сте помислили да америчко присуство у Сирији назовете: неоколонијализмом, или неоимперијализмом, немојте, не будите престроги. Демократија на првом месту! А шта боље промовише и спроводи демократију, од тенкова, ракетних система и борбених авиона?!

Сиријске избеглице

Према проценама УН, од почетка рата из Сирије је избегло око 7 милиона људи

Како је Стејт департмент најавио, америчке снаге у Сирији заузеле су већину нафтних постројења у тој земљи. Из Вашингтона поручују да ће сиријско „црно злато“ остати под америчком контролом све до успоставе „демократије“ у Сирији!? Верујем да вам ово последње није потребно посебно дешифровати.

У ствари сиријска трагедија која је почела 2011. одвија се по добро опробаном сценарију. Нека држава се таргетира као посебно занимљива због својих природних богатстава, или геостратешког положаја; њен режим се прогласи за недемократски и диктаторски, нађе се кооперативна опозиција, и Америка има свој нови „Вијетнам“. Наравно све се одвија под плаштом „демократије“ и тако зване „заштите људских права“. Баш зато сам често у својим текстовима који говоре о америчкој политици, провлачио термин „курвинска демократија“! И остајем при томе. Америчка демократија јесте курвинска- заводљива, манипулативна, варљива, и на крају увек смртно опасна. Демократија као идеал модерног друштва, произилази из економије, и пре свега еволуције обичног човека. Еволуције, не револуције, било оружане, или оне обојене- наранџасте. Рат државу води ка њеном крају, друштвеној деградацији и биолошком нестанку, а не ка демократији!

Ипак, да демократија која је идеал и циљ сваког друштва, у свом курвинском облику, за Америку је само средство за постизање њених виших интереса.

И баш због тога, вођена својим интересима, али и уплашена од интереса других- такође присутних на врућем сиријском терену, Америка према најавама из Вашингтона, а супротно предходним изјавама Трампа- појачава своје присуство у Сирији слањем новог контингента људства и технике.

Амерички војник

Америчке трупе у Сирији добиће појачање у виду пар хиљада колега и додатних 300 оклопних возила

Него да се вратимо за тренутак на Доналда Трампа и његову првобитну најаву, да је сиријска епизода за Америку завршена. Шта је било с тим? Како је став америчког председника преко ноћи промењен интервенцијом политичких елита из Вашингтона?

Заправо, ствар је прилично јасна. Амерички председник није изабран да креира политику, поготово спољну политику САД. Он је изабран да спроводи у дело већ искреирано.

Постоји она стара теза, да се координате спољне политике САД цртају у садејству америчког „Светог Тројства“: политичке елите, војно-индустријског лобија, и економског- бизнис лобија. Када се они међусобно договоре, и утврде „шта је амерички интерес“, односно каква треба да буде америчка спољна политика, онда у трци за Белу кућу може да победи и „Паја Патак“.

Но, ако Доналд Трамп, колико харизматични, толико и контроверзни председник САД, заједно са својим снагама и успе да уради нешто по питању реконструкције америчке спољне политике… Успеће једино, и подвукао бих то „једино“, у свом евентуалном другом мандату. У овом првом, вероватно и на његову жалост, главну реч води наслеђена, и давно устројена „америчка дубока држава“.

А оне приче о „Трампу Србину“, који враћа Србима отето? Ех… Да сачекамо други мандат. Или да се надамо да ће на неким наредним америчким изборима стварно победити Паја Патак… Можда је он ипак више просрпски настројен.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

1 коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.