Друштво и КултураМушке пизде

Никола Трифић8. јула 2020.1 min

Усуди се и приђи. Не дозволи да те чека. Ако имаш имало мушкости у себи, не дај да она дуго остане сама. Немој да те плаше ожиљци на њеној души и њено искуство, ако га има. Ово прво се лечи нежним додирима друге душе, док се ово друго потискује, заборавља, или се преобликује у посебан облик свести који ће помоћи да вама буде боље. Запамти, опростиће ти она све: и недостатак новца, и недостатак пажње, чак и недостатак љубави, али неће недостатак храбрости. Запамти и ово: Чак и када нарогушено показује очњаке и када режи као вучица, она то ради једино да би заштитила јагње у себи! Жена!

Крај ничим заслужене мушке доминације!

Мушкарци: Што сте се „укакили“?! Ништа страшно, потребно је само да прихватите да друштво које је устројено по мушкој свести, мери и потреби, више не постоји. Бар не у облику у којем је постојала до друге половине 20. века; и хвала Богу на томе! Славите то као корак ка слободи. Наравно, данашње друштво, и по много чему сумануто време у којем живимо, донело је и доноси многе моралне и етичке деградације, али ако је једна од тековина „модерног времена“, равноправан, односно равноправнији однос жене и мушкарца, онда је то тековина коју треба поздравити. Зато мушкарци: ако плачете за временом када су вам жене биле, прво статусом ваше породице уговорене, а затим и додељене, па потчињене, запитајте се: Колико сте ви заправо мушкарци? И колико сте људи пре свега? На крају крајева: Има ли шта лепше, него да вас на свет донесе жена-мајка, која је слободна при избору свог партнера и свог животног пута? Има ли шта лепше, него да и ваша сестра ужива иста права? И наравно, прво, најважније и најбитније: постоји ли већа сатисфакција за једног мушкарца , него да зна, да ће његова ћерка једног дана бити равноправан чинилац у друштву?! Тата не треба само да „направи“ своју мезимицу, већ и да учествује у изградњи света у којем ће она моћи слободно да хода! Мушкарац који због своје улоге супруга прихвати подређени положај жене, свесно прихватајући и такав положај своје ћерке када и сама једном постане нечија супруга, је обична „мушка пизда“!

Е сад, потреба за доминацијом као таква је у људској природи. Својствено човеку (и жени и мушкарцу) је да тражи и бира лидера, или да се сам бори да то постане. Само једно је бити изабрани лидер, и изабрана доминантна фигура на основу својих знања и способности, а сасвим је нешто друго, имати ту моћ, и ту позицију, само због свог пола. Када су у питању односи мушкарца и жене, или „они односи“… Верујте ми драги мушкарци: већина жена ће у свом партнеру, видети и тражити и лидера и предводника, и свом ширином свог бића препустиће му ту улогу. Чак шта више, бориће се више него он, и биће јој стало више него њему, да њен мушкарац буде „прави мушкарац“. Али, ако он то није, савремена жена неће трпети горег, глупљег и неспособнијег од себе, оставиће га. Другим речима: савремена жена, неће трпети „шмокљана“, само зато што је „шмокљан“ рођен као мушко. То време је прошло! И вратићу се на оно: Хвала Богу на томе!

Време „животарења“, заменило је време „иживљавања“! На „живот“ се још чека…

Ех, да су данашње жене као наше бабе! Честа опаска „модерних“ припадника јачег пола. Логичко питање би било: А да ли сте ви драги мушкарци достојни и равни својим дедовима? Да ли сте у стању да одслужите 12, 24, или 36 месеци војног рока? Да ли сте у стању да дижете буне и устанке, да „прегазите Албанију“, да издржите четири године фронта, да „станете на реп“ Турцима, Угрима и Швабама; или просто и лакше: да обрађујете хектаре земље? Где су вам нестале титуле војвода и сердара? Зашто сте их заменили епитетима „ди-џеја“, „ем-сија“ и „јутјубера“…? Зашто уместо ордења на себи имате пирсинге и тетоваже? И зашто сте уместо планирања „сетви“ и „жетви“, у стању једино да планирате куповину нове „Фифе“ за плејстејшн? Хтедох рећи: Оне су као ваше бабе, онолико колико сте ви као ваше деде… Хоћете домаћицу? Будите домаћин, прави домаћин!

Ипак, живимо у „невремену“, и то глобалном невремену. Да ли је некад било боље? За неке ствари сигурно јесте, пре свега за оне које се тичу морала и етике. Опет: Да ли ово време има своје предности? Сигурно да има, и то бројне. Ипак, два доба, ово у којем живимо, и оно у којем су живели наши преци, само су две крајности. Оно, превише стегнуто, устројено, патријахално и конзервативно. Ово, превише разуздано и дивље, ван сваког колосека. Историја је показала, да је једна крајност, ништа друго до „отац и мајка“ друге крајности која долази. Доба „животарења“, заменило је доба „иживљавања“. Ваљда ће неко будуће „треће доба“, бити доба „живота“. Нормалног, породичног, слободног- али не и анархичног и хаотичног; традиционалног- али не и конзервативног и декадентног. Ново доба, као време у којем ће бити нормално: тражити и изразити своју личност, скупљати разна искуства, али у којем ће бити потпуно „пасе“ сводити себе на ниво животиње.

Но, ако се за тренутак вратимо на жене и мушкарце, и то у контексту овог актуелног „разузданог доба“, стиче се утисак да су у својој тренутној крајности два пола, оно што у предходној нису могла да буду. Мушкарци су могли све, сем да буду деца. Зато данас имамо мушкарце који и у својим 30-им и 40-им годинама остају недозрели клинци, уплашени самог појма „одговорности“. С друге стране женама је било забрањено: да бирају, да излазе, или како се то говорило „да проживе“. Реакција дела данашњих дама на то, је таква да се стиче утисак- да су као „пуштене с ланца“. Ако самој причи додамо елементе емотивних, па зашто да не и сексуалних односа, закључак је да: 100% жена, секса 20-30% мушкараца! Оних 70 и више процената чека да им све падне с неба. Такви су углавном уплашени и дезорјентисани; уплакани што нису део неког прошлог времена у којем би им брак, и породица и положај били обезбеђени, и то туђом муком, а све на основу њиховог пола, који доживљавају као своју највећу предност. Усудите се!

Најважније је усудити се, рекао је највећи писац свих времена Ф. М. Достојевски. Пошто сам лично става- да ће ова цивилизација дочекати друго појављивање Исуса, али неће већег писца од Достојевског, парафразираћу непревазиђеног Руса: „Ма колико били савршени као јединке, и мушкарац и жена, тако остају само половине, а једино заједно могу да чине целину“. Будите мушко и направите први корак, и молим вас: заборавите на математичке и физичке величине. Једнина дужина и ширина, која жену стварно- бар дугорочно занима, су дужина и ширина ваше памети, свести и душе… А када говоримо о снази? Битна јој је искључиво снага вашег карактера. Помало вулгарно и просто: опростиће вам она мали пенис, али неће мале тестисе.

„Квоте“ и феминизам нису решење

У бар декларативној жељи и настојању да се поправи положај жена, честа пракса, а приде и велика грешка, је одређивање квота, које би сада женама на основу пола гарантовале присутност у разним друштвеним, академским и политичким заједницама. Висока политика, врло често лицемерно „потура“ жене као експонате на (на папиру) одговорним функцијама, док се у пракси врло мало ради на стварном положају жена, и њеној заштити у браку и породици, заштити на послу, затим заштити против мобинга, као и заштити њених радничких права приликом трудничког боловања.

Друштво у којем се жена при запошљавању пита „да ли планира трудноћу“- што је крајње лична ствар, као и друштво у којем су „сигурне куће“ пуне припадница незнијег пола које беже од насиља у породици, је мртво друштво- не постоји! Речено је, да данас имамо 70% смотаних мушкараца- што је тачно. Ипак, оних 30% који то нису, опет по свом нахођењу кроји правила игре. С друге стране, колико год да је присутан феномен „жена предатора“- оних „пуштених с ланца“ (једна крајност), и даље је присутан велики број тлачених и обесправљених жена (друга крајност). Но, квоте нису решење. Друштво које своје устројство базира на квотама, било полним, било расним, националним, или верским, не ради на својој слободи, већ протих ње. Ако квоте негде имају места- и то искључиво оне националног карактера, онда је то Народна Скупштина, јер је њен посао између осталог и да штити национална права свих етничких заједница у својој држави. У свим другим ситуацијама: знање, морални, људски и професионални квалитети морају бити једина референца. Све остало је непотребно.

Такође, већина феминистичких покрета су велика глупост па и пошаст модерног доба. Мушкарац и жена јесу и морају бити једнаки пред законом! Ипак, они по својој природи нису исти. Природно, жена је мајка, дама, припадница нежнијег и лепшег пола, што да се разумемо, никако не умањује њено право да буде успешна, призната и доказана у било ком послу. Просечна феминисткиња, уместо борбе за стварни положај жена, настоји да жену измести из свог природног хабитуса, и да од ње направи бесполно биће. Дакле: квоте су непотребне, а феминисткиње су да простите, само недојебане тетке.

Јако важно!

Овај текст није писала жена! Аутор текста је мушкарац, стар 31 годину; хетеросексуалац- са 190 цм висине и око 92 кг живе ваге; по струци правник, по занимању, рођењу и убеђењу шкрабало песама, прича и новинских текстова. Мушкарац изричитог става- да оба пола морају бити равноправна.
Но, да се за крај вратим на почетак: Чак и када нарогушено показује очњаке и када режи као вучица, она то ради једино да би заштитила јагње у себи. Жена! Дадао бих још ово: Има реч, слична речи „пизда“, која се односи на женски полни орган. Видите, ако је природним токовима већ одрећено да жена исту носи међу ногама, због чега често и сама није срећна, савремена и снажна жена никако неће дозволити да још једну такву шета поред себе. Зато, само храбро, и поштено!

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

1 коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци