Друштво и КултураNick Z Marino „Човек који је дотакао звезде“

Никола Трифић19. октобра 2019.10 min

Постоје две врсте снова. Они који се у недостатку храбрости код свог сањара, сасуше до нивоа разочарења и бесмисла, и на крају заврше на депонији неиспуњених жеља. И они други… Снови које визија, упорност и вера у успех, претворе у реалан живот. Човек за кога се дефинитивно може рећи да живи свој сан зове се: Жељко Мариновић, познатији као Nick Z Marino– један од најбољих „power metal“ музичара на свету.

Рођени Неготинац, 1995. године оставља тек започету каријеру на простору бивше Југославије и сели се за САД. Тамо ће Жељко крајем 90-тих и почетком 2000-их, као човек са „високим музичким образовањем“ смело закорачити на велику сцену рок и метал музике. Заправо, почетак 21. века је време када Жељко Мариновић постаје Nick Z Marino- препознатљиво лице „тешког звука“.

Од 2005. године Marino је неизоставан део бенда гитарског виртуоза Yngwie Malmsteen-a… Ипак, са великим Malmsteen-om његова сјајна каријера тек почиње. Steve Vai, Zakk Wayld, Nuna Bettencourt, имена пред којима сваки љубитељ рок и метал музике на свету стоји у ставу мирно, за Marin-а су у предходним годинама, постали ништа друго до људи од „крви и меса“, са којима редовно дели бину у склопу разних музичких пројеката.

Упоредо с њима, Marino од 2010. наступа и са својим соло бендом NZM који врло брзо стиче епитет, једног од најжешћих бендова у свету „power metala“.

Интервју са Nick Z Marino-м заједно су реализовали Геостратег и  Junkyard Rock Stories (junkyardrock.blogspot.com), односно уредници два сајта Никола Трифић и Јанко Петровић. Причати са човеком који је са највећим звездама рок и метал музике одавно „на ти“, без сумње је изузетна част и сјајно искуство.

Zeljko Marinovich

       Nick Z Marino

Пут од Неготина до Флориде… Да ли је то дужина стазе твојих снова? Од једног малог града и мале земље, до сцене коју сања сваки рокер и металац на свету?

Nick Z Marino: Као да је јуче било, сећам се звездане ноћи у Неготину и ћаскања са другарима из бенда после проба. Имали смо неких 16 година и поштено смо били напаљени после свирања Deep Purpla, Led Zeppelina на проби. Често би гледали у небо и маштали како бисмо и ми једног дана могли свирати на великој сцени и путовати светом. Знајући да сам на клавијатури скоро у потпуности „скинуо“ свирку Johna Lorda и да могу да отпевам високе тонове Ian Gillana формирала се велика енергија која ми је давала наду да је тако нешто ипак достижно. Нисам знао како и кад, али сам имао неку искру која ми је говорила да је све могуће.

Дуго си у Америци. Мишљења о тој земљи су подељена; шта за тебе представља Америка? Односно, да ли је онај фамозни „амерички сан“ бајка или реалност?

Nick Z Marino: Како за кога, али ако имате таленат, знање, вољу и енергију, веровали или не „амерички сан“ је истина. Нисам ни сам веровао, али је у принципу и боље него што сам замишљао. Америка је један велики експеримент, који је започео пре неких 250 година. Јако паметни људи (founding fathers) имали су идеју да на „новом континенту“ формирају нову- модерну државу са максималном демократијом. Далеко од тога да је Америка савршена, посебно у спољној политици, али је сигурно најбоља земља за успех и остварење сна у најкраћем року. Исто тако, границе између вера и нација су скоро избрисане, тако да се свако осећа као свој у својој земљи.

 

Имаш класично музичко образовање, што је и више него евиденто када је реч о твом стваралаштву, и то је свакако један од твојих „трејдмаркова“. Но, које би рок и метал групе, а које класичаре, издвојио као оне који су на тебе оставили најјачи утисак? Односно који су највише допринели твом музичком сазревању и животу уопште?

Nick Z Marino: Ух, листа је дугачка. Од рок бендова то су: Deep Purple, Led Zeppelin, AC/DC, Queen, Iron Maiden, Yngwie Malmsteen, Scorpions, Symphony X, Stratovarius… Морам да поменем и домаће: Смак, Бијело Дугме и Тајм. Кад је реч о „класичарима“, издвајам: Баха, Бетовена, Шопена и Моцарта.

 

Прва асоцијација на рок и метал је гитара. Ипак, многи мисле да си ти својим талентом и сценским наступом показао да се може бити „главни играч“ на бини и на клавијатурама. Како то коментаришеш?

Nick Z Marino: Тачно, у мом бенду су соло гитара и соло клавијатуре на истом нивоу.

 

Имаш Статус једног од најбољих power metal певача и клавијатуриста на свету. Да ли је power metal слепа улица рок света, или је његов природни искорак, напредак, његова еволуција?

Nick Z Marino: Power metal је само једна од грана „heavy metala“. Многи оцењују NZM и као „progressive rock“ и „Neo Classic rock“. Кад мене питају- шта значи NZM, ја им одговорим, да осим мојих иницијала (Nick Zeljko Marinovich), NZM значи и „Neo-clasical Zombie metal“.

 

С обзиром да си се у САД преселио 90-их, можеш ли нам рећи како је изгледала тадашња музичка сцена, имајући у виду промене које су се десиле непосредно пре тога, од урушавања тзв. „glam metal“  сцене 80-их, појаве „grungea“ као новог музичког таласа и уопште заокрета целокупне музичке индустрије тог доба? Како си се ти снашао у том новом свету као музичар?

 Nick Z Marino: Јако сам био разочаран у „grunge“. После фамозних 70-их и 80-их чинило се да су рок и метал деградирани. Осим Soundgardena нисам готивио скоро ниједан бенд. Ипак, свакако треба имати респект за цео покрет јер је уследио као револт и засићење на „Hair metal“ музичку хиперпродукцију. Промена је увек потребна и корисна, па макар и кад деградира у квалитету. На сву срећу метал се опоравио врло брзо.

 

У својој каријери радио си са пуно музичара, међу којима су неки од најпознатијих и најцењенијих музичара рок и метал света уопште. Шта је то што те је свих тих готина водило да будеш инволвиран у толико различитих пројеката?

Nick Z Marino: Па сматрам да су квалитет и квантитет увек позитивне ствари. More is more! Свако искуство доноси нешто ново.

 

Како је уопште дошло до сарадње са једним од најбољих и најпознатијих рок и метал гитариста на свету  Yngwie Malmsteen-ом, када си 2005. по први пут приступио његовом бенду, што је могло би се рећи, био огроман корак у твојој каријери?

Nick Z Marino: Да, октобар 2005. је месец када сам се упознао са Yngwie-om. Један од продаваца музичких инструмената у познатом „Guitar Center shop-u“ ми је доставио „Yngwie-еv management“ број и реко да Yngwie, који навраћа често у исти шоп, има аудицију за клавијатуристу. Окренуо сам број и сазнао за датум и време аудиције. Отишао сам и одсвирао три песме. Следећи дан, добио сам позив од Yngwie-а и сазнао да сам примљен. Може се рећи да сам био на правом месту у правом тренутку. Добио сам опширан материјал за турнеју и неких 6, 7 дана да научим све. Веровали или не, моја прва реакција је била да ја то не могу да одсвирам. Назвао сам Yngwie-а и рекао му да нисам сигуран да могу све то да научим тако брзо и да одсвирам са том прецизношћу… Он ми је одговорио: „Можеш, можеш… Ја сам те проценио и само вежбај. Брзина ће сама доћи“. Тако је и било. После два дана укапирао сам да то могу, и да ни сам нисам свестан својих способности. Прва турнеја је била у САД и Јапану 2005. „Unleash the Fury“, турнеја са Doogie White као главним певачем.

 

Питање које интересује сваког клинца који у своје руке узме гитару: Да ли је Yngwie  апсолутни краљ тог инструмента?

Nick Z Marino: Постоје феноменални гитаристи који су краљеви, а постоје и они који су не само феноменални, него су и основали нови правац у свирању и променили историју. То су „Guitar Gods“ (Богови гитаре). Yngwie један од њих.

 

Први албум Malmsteen-a  на којем си потписан као аутор, је албум из 2010. „Relentless“, на којем је за вокале био задужен и некадашњи певач бендова Judas Priest и Iced Eath- Tim „Ripper“ Owens, који је почетком ове године избацио албум са новом супергрупом A New Revenge. Можеш ли нам описати како изгледа процес рада на албуму, од пре-продукције, снимања, па све до реализације, са легендама попут Malmsteen-а и Owens-a? Какав је осећај радити у таквим околностима?

Nick Z Marino: Ја сам веома добар пријатељ са Ripper-om  и наша сарадња се наставила и када је он иступио из бенда. Што се тиче снимања „Relentless“, ја сам добио свој термин са Yngwie-om у његовом студију. Значи албум нисмо снимали у исто време.

 

На live издању „Spellbound: Live in Tampa 2014.“ односно турнеји на којој је тај цд снимљен, преузео си улогу главног вокала у  Yngwie-оvој групи. Како се то десило, и како си се снашао у тој улози?

Nick Z Marino: Ја сам заправо постао lead singer када је 2012. Ripper иступио из бенда. Не знам тачно детаље његовог одласка (или отпуштања), али у лето 2012. Yngwei ме је питао да певам и свирам у исто време. Ја сам поново одговорио да нисам сигуран да ли то могу, а он је поновио оно: Можеш, можеш… Од тада смо четворка.

 

Malmsteen

Nick Z Marino за клавијатурама у пратњи гитарског виртуоза Yngwie Malmsteen-a

У својој богатој музичкој каријери наступао си у групи, или боље речено пројекту Generation Axe, где си имао и имаш прилике да делиш бину са легендарним гитаристима попут Steve Vai-a, Nuno Bettencourt-a, Zakk Wayld-a, Tosin Abasi-a, и наравно самог Yngwie-a. Како је уопште дошло до те идеје, ко је њен творац, и како је уопште све то почело?

Nick Z Marino: Творац идеје је Steve Vai, а цео пројекат је наставак G-3 из 2003. Steve је позвао Yngwie-a, a Yngwie је позвао мене. Нормално ја сам морао да научим материјал за остале гитаристе. Цео show траје 3 сата и 55 минута.

 

Наведени чланови Generation Axe, су у правом смислу те речи „идоли“! Каккви су они иначе ван бине, и како се уклапају једни са другима?

Nick Z Marino: Сви су супер ортаци. Посебно су cool Nuno i Zakk, a Steve има велико срце. Yngwie прича најбоље вицеве, a Tosin Abasi је прави „Казанова“. Провео сам две турнеје од по осам недеља у истом бусу са њима. Луксузни аутобус са креветима, купатилом, дневном собом и кухињом, представљао нам је и хотел и превозно средство у исто време. Зато сви знамо све о сваком. Имао сам прилике да чујем најинтересантније анегдоте са истријске турнеје Steve Vai-a са Frank Zapp-om и Whitesnake, Zakka Wyld-a сa Ozzy Osboornom, Nuna сa Еxtreme и Rhianom, Yngwie-a са његовим бившим певачима и Tosin-ove са његовим женскама. Морам да споменем и остатак бенда, басисту Pete Griffin-a и бубњара JP Bouvieta, који су одлични музичари.

 

Узгред да ли је Generation Axe у музичком смилсу, нешто најбоље што рок и метал свет може да понуди?

Nick Z Marino: У гитарском свету да.

 

Био си део групе Voices of Metal , у којој је такође поменути Tim Ripper Owens, као и Mike Viscera, Edu Falachi и John Ivan . Кажи нам нешто о томе

Nick Z Marino: Сјајан доживљај. Провели смо пар седмица заједно у Мексику. Оснивач идеје Voices of Metal је John Ivan . Планови су да следећа турнеја укључи и друге познате певаче и музичаре у металу.

 

Када се погледа листа људи са којима си радио, она је импресивна, језиво добра. Ипак, да ли постоји неко са којим ниси сарађивао, а волео би да сарађујеш у будућности?

Nick Z Marino: Whitesnake можда?!

 

Твој соло бенд NZM, основан је 2010. и до сада сте објавили три албума, заправо први албум „Freedom has No Price“ из 2010. је био под именом Nick Marino. Последње што се могло чути је сингл ‘Under a Spell“ из 2018. Да ли је то најава неког будућег издања, и да ли можемо очекивати нешто ново од NZM?

Nick Z Marino: Нормално! Радимо пуном паром за нови албум. Половина песама је већ измиксана. Очекујем да буде објављен почетком следеће године.

 

NZM поред тебе чине: Taylor Sallivan, Brian Wilson и Denver Cooper. Стиче се утисак да су озбиљни метал музичари?

Nick Z Marino: Да, они су млади момци, али изузетно талентовани и мотивисани.

 

Име твог албума и великог хита каже: „Freedom has No price“ , „Слобода нема цену“, да ли је то главна порука рока и метала, али уопште и уметности?

Nick Z Marino: Не само уметности. За мене је то суштина свега.

 

NZM

NZM: Nick Z Marino, Taylor Sallivan, Brian Wilson, Denver Cooper

 

Недавно си имао прву турнеју у Србији. Какви су утисци са те турнеје, и колико овдашња сцена познаје лик и дело Nick Z Marin-а?

Nick Z Marino: Утисци су били феноменални. После 30 година наступати у својој земљи било је веома сентиментално с једне стране… С друге стране било је право охрабрење видети да је рок још увек у снази, и да има своју публику.

 

Твој пратећи бенд на турнеји био је састављен од врхунских музичара са домаће сцене, попут гитаристе Ненада Бојковића, басисте Ивана Ђерфија и бубњара Миће Ковачевића, који је, веровао или не, поред многих бендова и пројеката, учествовао и на снимању албума моје групе Filthy Cathouse  (бенд Јанка Петровића) 2012. године. Какви су твоји утисци о њима и каква је била сарадња?

Nick Z Marino: Сјајни момци и одлични музичари. Заиста смо имали „greath time“… Одушевљен сам њиховом професионалношћу. Музички су на највећем нивоу и могли би да свирају са било ким у Америци. Мој репертоар су научили савршено у кратком року. Супер су ортаци и планирам да сарађујем са њима и у будуће, када дођем на соло балканске наступе.

 

Када те можемо поново очекивати у Србији; као NZM, или можда са Malmsteen-om?

Nick Z Marino: Радимо на томе. Највероватније у пролеће следеће године.

 

Какав је Nick Z Marino ван бине, шта радиш у слободно време?

Nick Z Marino: Користим лепо време у Флориди и покушавам да останем у физичкој кондицији. Шетња, џогинг, пливање и вожња бајка. Цртам и сликам у слободно време.

 

Још једно питање које није везано за музику: Да можеш, шта би прво понео из Србије у САД?

Nick Z Marino: Шљивовицу нормално!

 

Nick, хвала ти пуно што си говорио за Геостратег и Junkyard Rock Stories, желимо ти пуно среће и успеха у будућности.

Nick Z Marino: Хвала Вама и велики поздрав српској публици.

 

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

3 коментара

  • Beogradski roker-kroker

    19. октобра 2019. at 10:05

    Geostrateg bravo za clanak, ulepsali ste mi jutro! Bio sam na svirku NZM u Bg-u ove godine I covek razvaljuje… Pratim njegovu karijeru, verovatno je jedini nas lik iz sveta muzike koji je otisao u USA I toliko uspeo… Jos jednom pohvale za clanak, pratim vas zbog politickih I vojnih tema, ali nisam ocekivao da me ovim iznenadite. Jedino mi nije jasno, na pitanje kada ce ponovo u Srbiju, rece sl.godine, ali mi je ostalo nejasno da li kao NZM ili sa Yngwie-om? Ako Yngwie dodje, to je onda to, nema dalje, mogu da umrem!

    6+

    Оставите коментар

    • Никола Трифић- Геостратег

      20. октобра 2019. at 22:08

      Свакако да јесте! Хвала Вам на поздраву и хвала што пратите Геостратег.

      1+

      Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци