Војска и НаоружањеОружје из „кинеске продавнице“

Никола Трифић23. маја 2019.2 min

КИНЕЗИ НУДЕ

Сведоци смо честих прича о потенцијалној војној сарадњи Србије и Народне Републике Кине. Готово да не прође билетерални састанак представника две земље, а да попут сенке не буде праћен фамом о готово извесном наоружавању Србије оружјем кинеског порекла.

Но, све најаве су за сада имале малу потврду у пракси. Истина, српске власти су недавно обелоданиле да су од Кине купљене борбене беспилотне летелице, чиме је направљен први корак у упознавању кинеске војне технике, али нека шира и виша сарадња која би подразумевала набавку озбиљнијих система, је и даље на дугом штапу.

Ипак, без обзира на то да ли ће Србија и убудуђе према кинеском оружју имати однос попут „сеоског нежење“, који стално гледа а никако да приђе, чињенице говоре да су „убојите играчке“ из Кине све занимљивије светском тржишту.

Светлосни економски напредак ове државе, прати ништа мањи прогрес у домену одбранбене индустрије. Трку у производњи висококвалитетног оружја, коју су пре пар деценија почели са зачеља, Кинези данас трче равноправним темпом са другим великим играчима: Британијом, Француском, Немачком, енергично дишући за врат двема највећим војним силама модерног доба, САД и Русији. Довољан разлог да вам представимо краћу листу, у овом тренутку најзанимљивијих продукта кинеске војне „памети“ које тражи пут до могућих купаца.

Напомињемо, на листи се налази оружје које је, или би се могло наћи на тржишту, а у шта сасвим сигурно не спадају интерконтиленталне ракете, као и шира лепеза нуклеарног оружја, у чијем је развоју и производњи Кина такође далеко одмакла.

   Ј-10

Ј-10 геостратег

Док не почне серијска производња првог кинеског ловца 5. генерације Ј-20, авион „Ченгду“, познат још и под словно-нумеричком ознаком Ј-10 остаће најбољи производ ваздухопловне индустрије земље са Далеког истока.

Његов развој започет је крајем 80-тих година, а серијска производња која је стартовала почетком 2000-тих траје и данас. У потпуности представља кинески производ. Настао као својеврстан одговор Кине на совјетско-руске ловце 4. генерације Су-27 и Миг-29, као и на читаву плејаду америчких представника тог поколења, попут Ф-15, Ф-16, Ф-18.

До сада је произведен у више од 250 примерка за потребе Ратног ваздухопловства Кине. Но, иако се често лицитира са именом првог страног корисника овог авиона, за сада се ниједна земља није усудила да у своје јато прими кинеску челичну птицу.

Ј-10 спада у категорију лаких ловаца, или боље речено вишенаменских авиона. Представник је генерације 4+, карактеришу га сјајна брзина, врло добар долет, одличан радар и електроника, могућност ношења савременог наоружања, али и у односу на руске и пре свега западне конкуренте знатно нижа цена.

   ВТ-4

ВТ-4

По многима потенцијално најзанимљивији производ кинеске војне индустрије. ВТ-4 је основни борбени тенк 3. генерације, настао из пројекта развијаног под именом МБТ-3000.

Производи га компанија Норинко, иначе „највећа кућа“ за отелотворење система Копнене војске на свету. Пакистан ће бити његов први страни корисник, а с обзиром на потенцијал овог тенка, вероватно се неће дуго чекати на име следеће државе која ће се одлучити да ВТ-4 буде ударна игла њених оклопних снага.

Експлозивно реактивни оклоп, мотор снаге 1 300 коња, могућност кретања по путу максималном брзином од 80 км/ч, само су неке од сјајних перформанси овог тенка.

ВТ-4, заправо има све оно што у тренутном стадијуму развоја оклопних гусеничара један тенк чини модерним: системе активне и пасивне заштите, напредну електронику, аутоматски пуњач граната, могућност коришћења више врста пројектила. Другим речима 21. век изливен у 52 тоне челика.

Предност ове оклопњаче у односу на већину конкурената, је и његова релативно приступачна цена, која износи око 3.5 милиона долара по јединици.

   ФК-3

ФК-3

Прва помисао када је у питању кинески систем противваздухопловне одбране ФК-3, је да се ради о „успешној“ копији руског С-300.

Наравно таква асоцијација није ни мало погрешна. Кина је дугогодишњи корисник совјетско-руских система из фамилије С-300, а као држава изузетног технолошког потенцијала, а приде врло склона „copy-paste“ варијанти, нема сумње да је „Фаворит из Москве“, како се С-300 популарно назива, прво добро проучен, а онда и клониран у кинеској режији.

ФК-3 служи за обарање авиона, беспилотних летелица, хеликоптера и ракета на средњим и великим удањеностима. Функционише у форми батерије или дивизиона, који максимално чини 10 лансирних возила, уз подршку командних и радарских станица. Систем је, бар према тврдњама Кинеза изузетно отпоран на електронска ометања. Истовремено може да открије и прати до 40 циљева, и да такође истовремено ракетама домета 50 и 100 км нападне њих 12.

Имајући у виду свеопшти напредак кинеске војне технике, може се рећи да је ФК-3 идеална заштита неба, за државе чији буџет не дозвољава набавку неких бољих, али ипак далеко скупљих руских и западних система ПВО. Његова цена је око 50 милона долара по дивизиону.

   ВВЗ-10

ВВЗ-10

Јуришни хеликоптер, намењен против-оклопној борби, пружању ватрене подршке копненим снагама и извршавању анти-терористичких мисија.

Изузетна стабилност у лету, добре маневарске карактеристике у пратњи модерне електронике, разлог су што је ВВЗ-10 врло атрактиван производ. За разлику од већине такмаца на тржишту, што са запада, што са истока, ради се о летелици нешто мањих габарита, врло економичној за експлоатацију и одржавање.

У питању је двосед са две вертикално постављене кабине, наоружан топом калибра 25 мм, а од додатног наоружања може да користи: лансере невођених ракетних зрна, више врста ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља, као и класичне авио бомбе.

Чињенице кажу:

  • Кина је од 2000. године до данас за готово 30% повећала обим производње наоружања
  • У истом периоду, Кина је успела да дуплира свој удео на светском тржишту оружја
  • Чак 35 од 51 афричке државе има оружје произведено у Кини
  • У кинеским фабрикама војне индустрије запослено је више од три милиона људи
  • По висини издвајања за војску и војну индустрију, Кина је на другом месту на свету иза Сједињених Америчких Држава.

 

 

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

5 коментара

  • Живела Северна Кореја

    10. августа 2019. at 06:17

    Наши су од Кинеза купили беспилотне летелице, што је за нас најмање важно! Од свих њихових стварчица, требамо прво да купимо пво системе. Ако немамо паре за руске, могу онда и кинески. Ми смо земља такве величине да се исплати улагати прво у пво, па онда у све остало, ако се за остало има.

    1+

    Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци