Војска и Наоружање100% СИГУРНО „ПАНЦИР-С1“ УСКОРО У СРБИЈИ

Никола Трифић4. августа 2018.1 min

Више нема дилеме! Србија ускоро купује руски хибридни ПВО систем кратког и средњег домета „Панцир-C1″.

Доскорашње шпекулације о потенцијалној набавци  „Панцира“ од стране наше државе, претвориле су се у тврдње у виду проверених информација из добро обавештених извора, које кажу да ће овај моћни ПВО систем нове генерације убудуће бранити небо Србије.

Очекује се да ће наши и руски званичници у наредних неколико месеци потписати уговор о куповини, док се испорука првих јединица „Панцира“ може очекивати средином наредне године.

То значи  да ћемо већ крајем 2019. моћи да бележимо прве сате дежурства које ће „Панцир“ имати као чувар нашег ваздушног простора.

„Панцир-С1“

је хибридни топовско-ракетни ПВО систем кратког и средњег домета нове генерације.

Осмишљен је и равијен од стране истраживачко-пројектног завода у Тули  у другој половини 90-тих година, а производи се у фабрици оружја у Уљановску.

Појам „хибридни“ значи да овај систем у себи спаја топовско и ракетно деловање, односно има споствени радар тако да свака једница у фази осматрања, уочавања, праћења и гађања циља може да делује самостално, потпуно независно од осталих јединица са којима чини батерију или дивизион.

Основна намена „Панцир-а“ је одбрана стратешких и виталних тачака као што су аеродроми, електране, касарне, затим подршка копнених трупама приликом њиховог дејства, односно одбрана ПВО система већег домета од нисколетећих циљева.

Сматра се да је „Панцир“ апсолутно најбољи ПВО систем на свету у својој категорији. Његова цена износи од 13 до 15 милиона евра по јединици.

Циљ руских стручњака приликом развоја „Панцир-а“ био је да се створи супер-модерно ПВО оружије велике ефикасности, које ће пружити већу сигурност у односу на већ постојеће системе у руској војсци сличне намене као што су „Тор“ и „Тунгуска“.

Ефикасност овог система је фасцинантна. Вероватноћа да ће оборити беспилотну летелицу је 100%, хеликоптер 80-90%, авион на мањим удаљеностима 70%, крстарећу ракету 60%.

„Панцир-С1“ се састоји од свог основног топовско-ракетно радарског дела који је интегрисан на транспортер (камион) конфигурације 8х8. По жељи купца то могу бити „КАМАЗ 6560“ или „УРАЛ 5223.4“ укупне тежине 10т.

Пошто се топовско-ракетни-радарски део налази у засебном контејнеру, врло лако се може скинути са свог транспортера конфигурације 8х8 и по потреби интегрисати на транспортер са гусеничном платформом или брод, што је још јенда од невероватних предности овог система.

„Панцир“ има споствени радар који ради на дециметарском. центиметрском, милиметарском и инфрацрвеном (топлотном) таласном подручју и готово је потпуно отпоран на ометање.

Фрекфентни домет радара је 40км, истовремено уочава и прати 30 циљева (аеродинамичких и балистичких) и омогућава истовремено гађање 4 циља.

Колико је цео систем брз, говори и податак да је од момента уочавања циља до тренутка деловања на исти потребно време од свега 4-8 секунди.

Своју невероватну убојиту моћ „Панцир-С1“ има захваљујући комплету од 12 вођених ракета земља-ваздух „57Е6“ које могу да погоде циљ по висини од 5 м до 20 км односно 15 км у пречнику, као и доцевни топ „2А38“ калибра 30мм.

Топ поседује сопствени нишански систем, има капацитет од 1400 метака (граната), са брзином испаљења од 450 граната у минути, уз максимални домет од 3 км за циљеве у ваздуху и 4 км за циљеве на земљи.

„Панциром“ руководи трочлана посада, а цео систем ступа из маршевског у борбени положај за мање од 3 минута.

Набавком ПВО система „Панцир-С1“ Србија ће без сумње добити моћно оружије, какво не поседује ни једна земља у региону.

Остаје нам само да видимо колико јединица ће бити набављено.

Оно што треба рећи, јесте да се набавком „Панцир-а“ не може завршити оно што се зове изградња модерне противваздухопловне одбране, већ њиме почиње.

„Панцир“ је темељ и то најбољи могући, али он мора бити надограђен ПВО системима већег домета и другачијих перформанси.

Но, ако је темељ најбољи могући и зове се „Панцир-С1“, нека онда зидови будуће српске непробојне куће буду „Бук-ови“, а кров „С-300“.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

10 коментара

    • Пеца Врањанац

      16. јануара 2019. at 07:35

      Шта хвала мајке ти!? Па нећемо ово џабе да добијемо, ако га и будемо узимали, уколико је веровати овом тексту, дебело ћемо да платимо за то. Нема код „браће“ Руса ништа џабе. Тачније има, орден за великог вођу, све остало се плаћа. Пише ти да тај Панцир кошта 15 милки, па се ти запитај колико ће школа и болница то сокоћало да поједе. И сачувај то „хвала браћо Руси“ чим неко помене Путина и Русију за Информер и Пинк, тамо плачу за таквима, видиш да је ово озбиљан сајт, нема Задруге, Парова, Кије и осталог за тебе образовног програма.

      3+

      Оставите коментар

  • Milan

    5. јануара 2019. at 15:19

    Da smo 1999 imali Pancir i S300 ne bi ni pomislili da nas napadnu, a štetu koju su nam napravili je mnogo veća nego sto je cena za ovaj PVO

    1+

    Оставите коментар

    • Sumadinac

      9. јануара 2019. at 20:29

      Svakako je steta od bombardovanja mnogo veca i to nekoliko desetina puta veca. Samo 99-te nismo ni mogli da imamo Pancir jer ga nisu imali ni Rusi, odnosno jos nije poceo serijski da se proizvodi. Informisi se malo pre nego sto krenes da baljezgas.

      1+

      Оставите коментар

        • Sumadinac

          10. јануара 2019. at 18:45

          Ja cu da produzim, a ti moj Milane razduzi mob, tablet i komp i drz se rala i volova, place neobradjena srpska zemlja, batali Pancir nije to igracka, moze da opali!

          0

          Оставите коментар

  • Stojan Cvijic

    5. јануара 2019. at 15:43

    Pancir s1 Je prejak, bravo samo tako … treba uloziti u razvijanje tenkova sličnih kineskom VT-4 i kupiti podhitno s500

    1+

    Оставите коментар

    • Falcon

      6. јануара 2019. at 02:14

      Stojane, ti si sine puko ko fosna. S 500 je za sada samo prototip, a i kada bude bio u proizvodnji, verovatno nece biti za izvoz. Mi tesko da cemo imati i s300, dok s400 sigurno necemo. Kineski vt 4 ili mbt 3000 kako se jos zove je takodje samo prototip, serijski nije proizveden ni jedan, a pitanje je da li ce i kada ce? Sto se tice tvoje konstatacije da je Pancir s1 prejak !? Pa vec uveliko postoje njegove savremenije varijante s 2 i sm.

      0

      Оставите коментар

    • Falcon

      6. јануара 2019. at 23:28

      Mi imamo nase m 84 koji su bolji od t 72, dobro ti t 72 bice kao unapredjeni ali to je davno prevazidjen tenk. Te brdm-ove smo do pre koje godine bacali u staro gvozdje, to je lako oklopno-terensko vozilo koje moze da sluzi samo za vozikanje u mirnodopskim uslovima. S s 300 dobicemo jeli? Evo, dobijamo ga zadnjih 30 godina, nikako da dodje.

      2+

      Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци

Геостратег

Геостратег је независни аналитички интернет магазин. Сви објављени текстови представљају искључиво став и мишљење својих аутора. Прочитајте шта наши новинари имају да кажу. Коментаришите њихов рад, шаљите нам ваше предлоге, сугестије и критике.

Свако, па и делимично копирање материјала Геостратега без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на Геостратегу третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Републике Србије. Геостратег задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Геостратег 2019 © Сва права задржана