ПолитикаПоглед у политички ретровизор очима ГЕОСТРАТЕГА

Никола Трифић12. јануара 2020.2 min

Слободно можемо рећи да је 2019. у политичком смислу била прилично турбулентна. Интернет магазин Геостратег је у претходних 12 месеци својој политичкој рубрици посветио више десетина ауторских текстова. У овом чланку ми бирамо, по нама најбоље делове текстова, које сте Ви својим прегледима означили као најзанимљивије. Правимо ретроспективу 2019. године. Један оштри поглед у ретровизор, уз захвалност читавог колегијума Геостратега свима Вама, који сте у години за нама, део свог времена посветили нашем раду! Идемо…

СРБИЈА, РЕГИОН

Много пре него што су односи Србије и Црне Горе дошли до тачке пуцања, писали смо о нужности разумевања и сарадње између две земље и два (читај једног) народа.

О Србији и Црној Гори

Мирослав Крлежа највећи хрватски писац је објашњавајући разлику измећу Срба и Хрвата, изговорио своју чувену, готово епску реченицу: „Срби и Хрвати су две половине једне те исте кравље балеге, коју је точак запрежних кола историје немилосрдно прегазио и поделио на два дела“.Волео је Крлежа још да дода: „Сачувај ме Боже хрватског господства и српске храбрости“. Ех, ти писци и њихове мудролије?! Ипак, тешко је рећи да велики Мирослав није био у праву. Историчари ће се вероватно сложити, „повјесничари“ сигурно неће, али ген, корен, невероватна склоност аутодеструкцији и насушна потреба за константном деобом, неумољиви су у свом доказном поступку. Но, ако су Срби и Хрвати како Крлежа каже „две стране исте балеге“, шта су онда Срби и Црногорци? Односно ком делу већ подељеног говнета ова два народа припадају? Можда бих могао специјално за ову прилику да искористим ону „Мајку му Божју“, омиљену узречицу мрског ми друга Тита и да на њу додам: Није говно, тј. пардон балега бурек па да се дели на четвртине и осмине. Ипак, ово је Балкан и земље Јужних Словена, народа великих снова и малих визија, тако да је све могуће, па и то да Срби и Црногорци међусобно буду супротстављени!? (текст: „Србија и Црна Гора- Два ока разрока“- Никола Трифић, 24. 10. 2019.)

Неки аутори са Геостратега прилично су алергични на појаву „накнадне памети“ код политичара. Борис Тадић, некадашњи председник Србије је у свом интервју дневном листу Блиц, рекао шта би, односно шта ће урадити када поново дође на власт?! Ми смо рекли следеће…

О Тадићу

Е мој Борисе! Ниси ти био толико лош, колико изненађен чудном игром судбине, да те стави на место председника. Кажеш: „Никада ти није био циљ да дођеш на власт, а најмање да будеш председник“.Види се. То ти заиста верујем. Тако си се и понашао, као да си нас све скупа од Хоргоша до Босилеграда нашао на улици, онако успут.Мада у време када си ти дошао на власт, после несретних 90-их, једино си на улици и могао да нас нађеш, онако изгладнеле и покисле- са покојом мрвом наде у џепу. Проблем је, поштовани „бивши вођо“, што си нас тамо и оставио.Но, опет кажем: Ниси ти био толико лош. Има у теби неког шарма и господства. Шмекер си ти бајо, нема приче. Него, поштовани БИВШИ, за време своје владавине имао си једну велику грешку. Окупио си око себе много гадну екипу! Све кусо и репато, од зла оца и још грђе мајке, што у странци, што у коалицији, што међу тајкунима и осталим „пријатељима“ власти.И за све њих си „мој Борисе“ био само истурена фигура. Да простиш „коњ“ за трећи потез у шаховској партији- нешто попут „лутке с насловне стране“ која служи да завара ионако слуђени народ, да на основу добро упакованог месишта са насловнице купи цео часопис, не слутећи да га тамо дубоко у страницама чекају: црна хроника, пад економије, раст притиска- закључно са читуљама, за све нас и вољену нам мајку Србију. (текст: „Тадић се сетио да је био председник“- Никола Трифић, 7. 4. 2019.)

Наравно, где је Тадић, ту је и 5. октобар. Сетили смо се дана великих демократских промена и каснијих још већих разочарања у ауторском тексту књижевника Саве Грујића.

О 5. октобру

Јавно говорим и кажем, дајем глас за сев оно што мислите и хоћете да урадите. Оживите анархију! Вриштите! Крикните! Нека вас чују глуве уши власти! Изађите на улице! Учините да се макар у ваздуху осети побуна. Смислите нешто, је*и га.Нећу да именујем ниједног политичара са садашње сцене, ове политичке трагикомедије, али остајем при изјави: Да су све то иста говна, која различито смрде! Све су то је*ене маске председника, министара, премијера, вршиоца дужности, на лицима грамзиваца и похлепних гмизаваца.Ма ништа више нећу да кажем, инаће ћу почети да бљујем, да п*шам, да с*рем на све њих. И само ми једно није јасно? Ако сте нашу будућност већ одавно уништили, зашто је уништавате и нашој деци?Крај! И никада се више неће наставити. (текст: „Последња балада о политици једног покојног борца против ветрењача“- Сава Грујић, 5. 10. 2019.)

Сава Грујић

Сава Грујић- песник и писац

Србија је у 2019. обележила 24 године од злочиначке акције „Олуја“- највећег погрома српског становништва после Другог светског рата.

О Олуји

Олуја је дефинитивно значила: пораз и победу. Пораз српског живота у Хрватској, и победу оне дуго сањане „тисућлетње“ Хрватске. Оне Хрватске, која је за потомке: Николе Тесле, Милутина Миланковића и Симе Матавуља, забрањена земља. Крваву књигу коју је некада почео да пише Анте Павелић, завршио је Фрањо Туђман. Два хрватска „поглавника“, из два времена, са једним циљем, као ко-аутори хрватског бесцелера. И то данас треба рећи! Јасно, гласно и без устезања. Правдати „крваве руке“ Фрање Туђмана, крвљу са руку Слободана Милошевића, је ништа друго до саучесништво у злочину. Да, Србија је тих 90-их година много грешила, и према другима, и према себи. Ипак, идеја о етнички чистој Хрватској, очишћеној и почишћеној од Срба, много је старија и од Милошевића и од последњег суманутог рата. Оно што није успео Павелић са Јасеновцем, јесте Туђман са Олујом. Хрватска је коначно држава са мање од 4% српске популације! Коначно, држава по мери својих „поглавника“! Да ли и по мери већине Хрвата? Можда?! (текст: „Олуја- Павелићев сан, Туђманова јава“- Александар Димитровски, 9. 8. 2019.)

Да ли сте чули за Албанце? Кажу, да је њихова нарко мафија најјача у Европи?! Такође кажу, да их није паметно узимати у уста! Упс… Омакло нам се.

О Албанцима

Нигде у Европи не постоји тако јака спрега мафије и политике као у Албанији! Албански мафијашки кланови, које многи сматрају за најјаче и најорганизованије у Европи, дубоко су инкорпорирани у политички систем и у ланцу доношења одлука од локалног до републичког нивоа заузимају битно место. Наравно, крајње логичко питање би било: Како је једна мала држава, могла да изнедри тако моћну мафију? Заправо, одговор се крије у кључној речи питања: ДРЖАВА! Албанска мафија је пре свега „државни пројекат„! Почело је са албанском емиграцијом 70-их и 80-их година. Тада је створена чврста веза између власти у Тирани и њихових најпрепознатљивијих амбасадора у свету. Наравно, веза на обострано задовољство. Мафија је имала државу иза леђа- сигурно место за одлагање и улагање капитала, док су албанске власти пазариле двоструку корист. Прво: добиле су стабилан извор прихода, између осталог и за државну касу, који је одржавао какав такав социјални статус у овој иначе економски врло неразвијеној земљи. И друго: мафија је својим утицајем преузела улогу албанске дипломатије. Постала је неформални, али и главни борац за добијање шире међународне подршке тзв. албанским националним интересима. Све сецесионистичке активности Албанаца, почевши од Космета, преко Северне Македоније, Црне Горе и Грчке, јуче, данас и сутра, имале су и имаће у званичној Тирани политичку и логистичку подршку, а у мафији свог главног финансијера, који с једне стране купује оружје за убијање људи, али у исто време с друге стране, тоне дроге претвара у капитал за куповину подршке међународних моћника и светских медија за убијање истине. (текст: „Албанци- народ и дрога“- Никола Трифић, 17. 9. 2019.)

СВЕТ

У суманутој 2019. Геостратег је оплакао чињеницу да су Аустријанци остали без Курца!? Аустријски канцелар Себастијан Курц, је због великог скандала који је приредио његов заменик Штрахе, поднео оставку. Сећате се: Ибица, соба луксузног хотела, шампањац и прелепа Рускиња.

О Курцу

 Ко би рекао да луксузни апартман на Ибици, помешан са шампањцем и голишавим бутинама прелепе Рускиње могу да доведу до пада Курца?! Зар ефекат не би требао да буде другачији? Но, политика је то, а политичким речником речено: пала Влада! Након скандала који је предходне две недеље потресао Аустрију, тамошњи посланици су на предлог Социјалистичке странке већином гласова изгласали неповерење влади канцелара Себастијана Курца. Иако се за тренутак учинило да се „афера Ибица“ у којој је главни актер био вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе полако стишава, и да ће Курц политички преживети „пијану ноћ“ свог заменика, то се ипак није десило. Nein (најн) Влади су осим социјалиста, рекли и ултра-десничари, али што је посебно занимиљиво и неки посланици владајуће коалиције тако да је у збиру Курц остао без потребне подршке, и хтео не хтео морао је да прихвати свој пад. (текст: „Аустријанцу остали без Курца“- Никола Трифић, 29. 5. 2019.)

Круц Себастијан слика 2

Себастијан Курц- можда највећи политички губитник у 2019.

Е сад, ако је Аустрија, самим тим и Европа- остала без Курца, ред је да добије… Марин Ле Пен. Вероватно највећа контратежа Европи којој припада сада већ бивши канцелар Аустрије, је визија „старог континента“ из угла чудесне госпође Марин Ле Пен.

О Марин Ле Пен

Дешевања која су обележила прошлу годину у Француској, демонстрације „жутих прслука“ на улицама Париза и других већих градова, као и овогодишњи избори за Европски парламент на којима је „десница“ показала своју снагу, поново су у први план избацила име политичарке која свему ономе што земља „Галских петлова“ у друштвено-политичком, али и економском смислу, данас јесте, представља истинску АЛТЕРНАТИВУ: госпођу Марин Ле Пен. Када год Французима догори до ноката и лате се транспарената и мегафона, и крену у своју „уличну борбу“ за бољи живот, име Марин Ле Пен доспева у жижу интересовања, не само француске, већ у европске јавности. И то, због оне мало пре поменуте речи „АЛТЕРНАТИВА!“ Госпођа Ле Пен, се никако не може назвати обичном опозицијом тренутној власти и последњих пар деценија монолитној француској политици. Она је много више од тога. Њен евентуални долазак на власт значио би потпуну промену курса, раскид са досадашњим либерално-капиталистичким моделом друштва и како многи воле да кажу ВАСКРС, оне старе, заборављене и давно упокојене Француске. Ипак, нешто дефинитивно стоји на пут љубави Француза и Марин Ле Пен. Зашто се платонске симпатије према њеном лику и делу, заљубљеност у харизму и енергију ове даме, једном коначно не претворе у судбоносно „ДА“ пред Богом? Макар у „ДА“ које би значило њено устоличење на чело државе у периоду од пет година? Опасно је! Много је опасно волети Марин Ле Пен. Њена политика није летња авантура, напад страсти из прикрајка, са којом се пет дана пале бакље и изврћу контејнери, да би се шести дан на најављено повећање плата од 2% све заборавило. Њена политика је сапутница за цео живот. Попут фаталне жене, која не тражи предводника, већ је сама звезда водиља. То није ни љубав, ни страст. То је нешто много јаче! Много јаче чак и од љубави, макар од оне у класичном облику. То је ВЕРА! Она чиста, бескрајна, непоколебива. ВЕРА у нешто ново, неокаљано и праведно. Само као и свака ВЕРА и ова има своју сестру, једнојајчану близнакињу од које је одвојена по рођењу. Сестру, која се зове ЗАБЛУДА! (текст: „Маеин Ле Пен- прва дама последњег вагона“- Никола Трифић, 30. 10. 2019.)

Ко прати Геостратег зна наш портал оштро реагује на империјалистичку свест великих народа. Наравно, звезда водиља империјализма је сем сирове жеље за доминацијом, често и сирова нафта, односно економски и финансијски интерес.

О Америци и Сирији

Како је Стејт департмент најавио, америчке снаге у Сирији заузеле су већину нафтних постројења у тој земљи. Из Вашингтона поручују да ће сиријско „црно злато“ остати под америчком контролом све до успоставе „демократије“ у Сирији!? Верујем да вам ово последње није потребно посебно дешифровати. У ствари сиријска трагедија која је почела 2011. одвија се по добро опробаном сценарију. Нека држава се таргетира као посебно занимљива због својих природних богатстава, или геостратешког положаја; њен режим се прогласи за недемократски и диктаторски, нађе се кооперативна опозиција, и Америка има свој нови „Вијетнам“. Наравно све се одвија под плаштом „демократије“ и тако зване „заштите људских права“. Баш зато сам често у својим текстовима који говоре о америчкој политици, провлачио термин „курвинска демократија“! И остајем при томе. Америчка демократија јесте курвинска- заводљива, манипулативна, варљива, и на крају увек смртно опасна. Демократија као идеал модерног друштва, произилази из економије, и пре свега еволуције обичног човека. Еволуције, не револуције, било оружане, или оне обојене- наранџасте. Рат државу води ка њеном крају, друштвеној деградацији и биолошком нестанку, а не ка демократији!Ипак, да демократија која је идеал и циљ сваког друштва, у свом курвинском облику, за Америку је само средство за постизање њених виших интереса. И баш због тога, вођена својим интересима, али и уплашена од интереса других- такође присутних на врућем сиријском терену, Америка према најавама из Вашингтона, а супротно предходним изјавама Трампа- појачава своје присуство у Сирији слањем новог контингента људства и технике. (текст: „Мирис сиријске нафте“- Никола Трифић, 7. 11. 2019.)

Е сад, права је грехота причати о империјализму а не поменути Енглезе!

О Енглезима (и Србима)

Империјализам је дубоко укорењен у бит Енглеза. Постао је део њиховог ДНК, њихове свести- образовања, начина на који поимају свет. Ту се не ради о обичној жељи да њихова држава буде боља, успешнија и јача. Ради се о ставу о Енглеској „изузетности“, о томе да је њима дозвољено- оно што другима није. Само су наивни Срби поверовали, да смо својом независношћу у 19. веку, добили прилику да успоставимо равноправне односе са Енглезима. То погрешно убеђење, се на нашу штету, код дела народа и политичких структура задржало до данас. Просто је невероватно, али Енглези и ми, као да смо у нашој непрекидној трци у два одвојена колосека „злобе и наивности“ са вечитим питањем: Ко ће у свом колосеку даље стићи? На жалост по нас, ми побеђујемо. Не могу они толико да нам желе зло, колико смо ми у стању да верујемо да то није тако. За Енглезе ми никада нисмо били равноправни. Срби су за њих увек били „мали“, што значи недостојни државе. Пазите, намерно кажем „мали“, а не „малобројни“, јер за њих су мали и они који су многобројнији од њих, као нпр. Индијци. Мали у културолошком смислу-значи недостојни. Неки други су мали и у броју, што значи дупло недостојни. Ми смо у очима Енглеза троструко недостојни. Осим малог броја и по њима мале културе, наши словенски корени и пре свега слободарски дух и православна вера, код њих изазивају посебну гнев. Па тако за Србе, осим поражавајућег епитета „мали“, Енглези готово увек додају и „мали Руси“. Што значи непријатељи! Срби су од стране Енглеза, били, јесу и биће перципирани као највећи проблем на Балкану, реметилачки фактор њиховим империјалистичким циљевима, или како је то неко давно рекао, објашњавајући како западни народи, између осталих и Енглези гледају на Србе: Само џомба на путу до Русије! (текст: „Енглези- креатори зла“- Никола Трифић, 19. 9. 2019.)

ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ: Било је ту још доста тога. Велики број текстова о Србији, региону, свету; о Путину, Трампу, Сирији, о новој неуралгичној тачки светске политике која се зове Венецуела итд. Уз Вашу помоћ изабрали смо оно најинтересантније. За политичку рубрику Геостратега у 2019. писали су: Никола Трифић, Милош Митић, Александар Димитровски и Сава Грујић. Пратите и у новој 2020. шта имамо да кажемо и из области политике, али и из осталих сфера које стално обрађујемо, попут света војне индустрије, друштва и културе, науке и технологије, спорта.

ЖЕЛИМО ВАМ СРЕЋНЕ ПРАЗНИКЕ. ВОЛИ ВАС ВАШ ГЕОСТРАТЕГ!

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

3 коментара

  • Andrija

    12. јануара 2020. at 09:11

    Koliko ste Vi ubedljivo najbolji i najpismeniji portal u Srbiji, zaista nemate premca. Svakom bih preporucio da procita vase tekstove… Svaki tekst cela jedna prica za sebe, sa sve uvodom, razradom i zakljuckom, i to ne mislim samo na politicke tekstove, ja recimo kod Vas najvise citam o naoruzanju i rubriku „nauka i tehnologija“. Veliki pozdrav za celu Vasu redekciju koja priprema ovakve tekstove. Vi imate knjizevni pristup novinarstvu, kapa dole. Zelim Vam sve najbolje u 2020.

    3+

    Оставите коментар

    • Никола Трифић- Геостратег

      12. јануара 2020. at 12:28

      Андрија, једно велико ХВАЛА на предивним речима. Све најбоље!

      1+

      Оставите коментар

    • Luj Paster

      12. јануара 2020. at 12:34

      U ovakvoj medijskoj konkurenciji u Srbijici iskreno mnogo je teze biti najgori nego najbolji. Ko uspe da bude gori od informera, kurira, blica I ostalih treba mu podici spomenik. Biti bolji od njih lagano, samo ko hoce…

      1+

      Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.