ПолитикаСамра и Сабина- нежна лица џихада

Никола Трифић15. јуна 2019.1 min

Када идеологија постане већа од живота, поготово када је она мотивисана погрешном интерпретацијом вере, сам живот се често претвори у трен и трептај. Бљесак, који већ за тренутак постане празнина и ништавило. Када људи који су себе осудили на такву судбину, тога постану свесни, од идеологије не остане ништа, а од све вере којом су махали остане смо она истинска и исконска, саткана у молитву изједначену са патњом, покајањем и тишином. Молитву упућену „првом Богу“ који је спреман да је чује и услиши, и да нову шансу за нови почетак.

Таква прича, страшна и надасве поучна, везана је за две држављанке Аустрије босанскохерцеговачког порекла. Прича, која је предходних месеци уздрмала и поделила аустријску јавност, позната као: Случај Самра и Сабина.

Наиме, Самра Кешиновић и Сабина Селимовић су у априлу 2014. у тренутку када су биле старе свега 15 и 16 година, биле заврбоване од стране Исламске Државе (Исис). Обе девојке су рођене у Бечу, од родитеља досељеника из Босне и Херцеговине. Посебно је занимљиво да долазе из финансијски имућних породица. Девојке су мимо знања својих родитеља почеле да посећују параџемате у аустријској престоници, где су упознале извесног Мирсада О. такође бошњачког порекла, познатијег као Ебу Тејма, и ту за њих и њихове породице почиње прави хорор.

Поменути „господин“, који се данас налази на црвеној потерници Интерпола, означен је као главни „скаут“ Исламске Државе за Западну Европу. Његов задатак био је да уз помоћ параџемата регрутује младе муслиманке и муслимане и пребаци их у Сирију. Самра и Сабина су само две, од према проценама између 1 000 и 1 200 обманутих жртава, које се фамозном Мирсаду, или Ебу Тејми стављају на терет.

Девојке су у Бечу последњи пут виђене 17. априла 2014. године. Несретни родитељи су рекли, да их је тог дана по повратку са посла сачекала порука, чија би сублимација гласила:„Збогом заувек. Идемо да се боримо за Ислам.“ И ту креће агонија, која је трајала све до марта ове године, када су се Самра и Сабина, први пут након што су напустиле кућу, јавиле из избегличког кампа у Идлибу, на северозападу Сирије.

Према доступним подацима, обе су се након доласка у Сирију удале за двојицу терористичких команданата, и убрзо добиле децу, стим што је једна од њих две имала и активну улогу у борбеним формацијама Исламске Државе. Ипак, у једном тренутку, након што су постале свесне у шта се њихов живот претворио, и након што су њихови мужеви погинули у борби, успеле су у намери да организују своје бекство, тако што су се прикључиле избегличкој колони, са којом су дошле у камп у близини Идлиба, на условно речено слободној територији. Одатле су се помоћу друштвених мрежа и „WhatsApp-a“ први пут након пет година јавиле породици и пријатељима у Бечу, али и аустријским државим органима. Испричале су, да су одмах након доласка у Сирију додељене као супруге двојици истакнутих бораца, и да су и раније покушале да побегну, али су у тој намери биле откривене, и због тога су трпеле праву тортуру од својих мужева. Једна је задобила теже повреде на телу, док је другој унакажено лице.

Ипак, након што су њихови мужеви погинули у борби, успеле су да заједно са својом децом дођу до Идлиба. Истичу, како се кају због свега што су урадиле, и да једино желе да се што пре врате у Аустрију.

Према Аустриском закону, као њихове држављанке, девојке са својом децом имају право на повратак у ту земљу, стим што им због директног и индиректног учешћа у терористичким активностима Исламске Државе, прети казна затвора до 5 година.

Самра и С.

Самра Кешиновић и Сaбина Селимовић пре одласка у Исламску Државу

Самра и Сaбина, две девојке које су свој угодан живот у срцу Европе, због погрешне интерпретације и злоуботребе религије замениле Исламском Државом, данас имају 20 и 21 годину, обе по двоје деце, и једну велику заједничку жељу: Да добију нову шансу, за нови почетак, неког бољег, паметнијег и исправнијег живота.

Њихова тешка судбина, коју су истина саме изазвале отварајући врата пакла, је најбољи пример свима, а поготово младима, да нема лоше и погрешне религије, већ само лоших људи који су у стању да је због „Бог зна“ каквих и чијих интереса злоупотребе. Ниједна „вера“ не пропагира убијање! Онај ко вас у име ње на то наводи, знајте да је тај сам на првом месту „неверник“.

 

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.