ПолитикаСећање на агресију: Милошевић и Нато- погрешан и погрешни

Никола Трифић28. марта 2020.1 min

Погрешан и погрешни! Лош и још гори… Промашени вођа с једне и промашени војно-политички савез с друге стране. Промашено време, промашене године… Погођена је једино правда, и то директно у срце. Погођена, рањена, и остављена да у локви своје крви дочека смрт. И где смо данас, 21 годину након атентата на међународно право? Да ли у мору неправди нанетих нашем народи, ипак има и капи наше кривице? И да ли се у то светско прљаво море пуно разних зала, улила и српска „мутна Марица“, сачињена од свих наших заблуда и грехова???

У данима у којима нас очекује обележавање 21. годишњице од НАТО агресије на нашу земљу, једна од стандардних тема је: анализа политике тадашњег југословенског руководства, са готово вечитим питањем: Да ли смо тих 90-их година негде погрешили? Питање које константно прати напаћени српски народ, попут сенке губавца и просјака која је стално ту, за њим, служи да подсети јадника, када год се овај окрене и погледа на свој почетак- на сву трагедију његовог сопственог израза и сав бесмисао наредног корака, који би бар у теорији требао да иде напред. Питање које стално разједа, чак и 21 годину након бомбардовања, односно готово три деценије од почетка тих несретник 90-их, као да смо на то питање себи остали дужни одговор. Јесмо, погрешили смо! И то пуно, ту нема спора. Представљати полтику Слободана Милошевића као цвеће у рајској башти је потпуно погрешно. Погрешили смо уопште у прихватању 90-их година, такве какве су биле, са свим својим тенденцијама и тада новом геополитичком реалношћу.

Звани и незвани аналитичари, реалисти и поборници теорија завере, русофили и англофили, или како би их народ све заједно крстио „кусо и репато“, се бар у једном слажу: Срби нису схватили значај пада Берлинског зида! Шваба се ујединио, а нама то није говорило ништа. С тим да уједињење Немачке није наше једино „несхватање“. Нисмо ми разумели, ни шта представља распад СССР-а, ни шта значи експанзија Америке, ни колико је по нас опасна никад јача католичка компонента у Европи. Нисмо разумели, ни да социјализам држећи у левој руци Комунистичку партију, а у десној своје чедо у лику самоуправљања, мора да крене пут историје. У време распада многих илузија и заблуда, Срби нису схватили ни да је дошао крај њиховој највећој заблуди, по имену: Југославија. Та држава, то српско коцкање са сопственим идентитетом на почетку 20. века, је на крају истог дошло на наплату. Зарад стварања нечег већег и нереалног, могућег једино у надахнутим делима пијаних песника, положили смо хипотеку на оно што смо имали: Србију. Посао је пропао и како то обично бива у овом суровом свету- хипотека је појела улог! У ствари није! Остала је Србија, само у горем положају него што је била у време свог нововековног стварања, средином 19. века. Сама, прокужена и проказана, са далеком и беспомоћном браћом, са непријатељима у лику некадашњих пријатеља, са главом на пању и високо подигнутом секиром у рукама оних, чију је главу некада иста та Србија са сличног пања спасавала.

Но, колико год да је обичан народ био „одсутан“ и „туп“ у разумевању ствари и околности од којих му живот зависи, један човек је то морао да разуме: Слободан Милошевић. За њега нема оправдања! Он је био изабран да би разумео и схватио. На жалост није. Без обрира на то што су (бело) светски медији сатанизовали његов лик и дело, оптужујући га за све и свашта и правећи од њега балканског Сатану, чињеница је, да се Милошевић није снашао у улози лидера. Не, он није био Хитлер са краја 20. века, није био ни југословенски пироман, био бих спреман да тврдим, да није био ни ратни злочинац! Милошевић је само био лош политичар, погрешан човек у кључном моменту за своју државу и народ. Ипак, без обзира што је Милошевић са собом донео две трагедије, своју личну, као политичар који није разумео време у којем је владао и ону много гору, нашу колективну, што нам је баш такав „неразуман“ човек водио државу, то не оправдава злочин НАТО монструма почињен 1999. године.

Операција Савезничка сила, или како је код нас остала упамћена „Милосрдни анђео“, није била никаква кампања, или интервенција. То је био злочин против човечности, отворени чин агресије на једну независну државу, извршен мимо дозволе и одобрења Савета безбедности Уједињених нација. У свом крвавом пиру, НАТО је предвођен САД, бувално и дословно погазио читав низ закона и међународних конвенција:
1. Већ речено, „Операција Савезничка сила“ извршена је мимо дозволе и одобрења Савета безбедности УН, што је директно кршење међународног права.
2. НАТО је ушао у отворерени рат, иако ниједна чланица алијансе није била директно или индиректно угрожена, што је против правила и Статута самог НАТО пакта.
3.  У току 78 дана агресије, мета удара били су објекти чија је сврха искључиво цивилног карактера: школе, болнице, породилишта, стамбене куће, зграда РТС-а, као и међународни путнички воз на релацији Београд-Скопље.
4. Коришћено је међународним конвенцијама забрањено касетно оружје и оружје са осиромашеним уранијумом, што је у годинама које су следиле повећало смртност од канцера за фрапантних 200%! И баш због тога се слободно може рећи, да је 78 дана агресије против државе, било само увод у 21 годину геноцида против народа!
5. Број цивилних жртава, директно страдалих од НАТО пројектила, био је десет пута већи од броја жртава међу војском и полицијом. Једна од најмлађих цивилна жртва била је девојчица Милица Ракић, стара само три године. За њено убиство, али и за убиство осталих цивила, ниједан амерички или НАТО званичник, официр, или чак пилот, није никада одговарао. Убиство Милице Ракић, путника у возу Београд-Скопље, грађана Ниша у близини нишке тврђаве, радника РТС-а, и осталих цивила, НАТО је класификовао као „колатерална штета“, иако и ни међународно право, ни америчко унутрашње законодавство не познају тај термин!

Слоба

Бројне чињенице које указују на политичке грешке С. Милошевића ни у ком случају не оправдавају Нато… НАТО пакт је 99. прекршио све одредбе међународног права и тако себи заувек залепио етикету злочиначке организације!

НАТО злочини још чекају на правду

И вероватно чекаће још дуго… На жалост! Можда док се међународна заједница, или макар онај њен слободарски део не накани, и не одлучи да своје безбедности ради стане на реп евро-атланској мафији! НАТО пакт, основан 1949. године, је на пола века свог постојања, те 99. морао да докаже сврху свог живота, хабитус свог организма, сву суштину, лице и наличје свог бића. И доказао је. Заправо алијанса је тада урадила оно за шта је створена: Била је предходница капитализму… Лака коњица која је трасирала пут њиховом тешком оружју: банкама, инвестицијоним фондовима, великим корпорацијама и невладиним организацијама. То је права суштина НАТО пакта! Тзв. борба за такође тзв. демократију и тзв. људска права, је прича за малу децу, памфлет у који чак ни ти „писци нове Крваве бајке“ модерног доба више не верују.

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.