Друштво и КултураСпоменик Стефану Немањи- е вала, нека смо се сетили!

Никола Трифић19. августа 2019.1 min

КОНАЧНО!

Србија је након више од 800 година од свог настанка, решила да подигне споменик оцу државе и нације Стефану Немањи!

На конкурсу који је тим поводем организован прошле године, под покровитељством Владе Републике Србије и Града Београда, са својим идејним решењем победу је однео тим чувеног руског скулптора Александра Јулијановича Рукавишникова.

Споменик „Великом жупану“ се већ увелико ради у градићу Солнечногорск недалеко од Москве, а према речима господина Рукавишникова, биће то најинпесивније здање те врсте икада виђено, не само у Србији већ и у овом делу Европе!

За израду споменика, биће потрошено импресивних 80 тона чисте бронзе, а његова висина ће достићи невероватних 23.5 м! Поређења ради, споменик Кнез Михаилу на београдском Тргу републике, са све постаментом и фигуром висок је, условно речено „свега“ 11 м, док је на пример популарни „Победник“ на Калемегдану издигнут од тла 17.5 м.

„Бронзани Стефан Немања“ се већ увелико „лије“ у радионици руског мајстора, применом тако зване италијанско-белоруске технологије изливања. Здање ће у свом централном делу имати фигуру Великог жупана, из његових средњих година у царској одори, са мачем у руци, постављену на постамент у облику напуклог византијског шлема који се на четири крака ослања на земљу. У том доњем делу споменика има много симболике! Напукли византијски шлем симболизује пад Византије као импресивног царства, и неку врсту њеног континуитета који се између осталог наставља у новоформираној српској држави.

Након што буде био у потпуности завршен, споменик ће бити пререзан на делове ради лакшег транспорта у Србију, а тек пошто буде био допремљен у нашу земљу, следи његово завршно и коначно склапање.

Споменик Стефану Немањи ће према речима званичника красити Савски трг у српској престоници. Његово свечано представљање планирано је за пролеће наредне 2020. године.

Споменик Стефану Немањи у Београду

Презентација будућег изгледа Савског трга са спомеником Стефану Немањи у централном делу, с тим што ће се у десној руци Великог жупана уместо руског шестокраког крста налазити мач Изворна Слика

СРПСКИ АПСУРД!

Без обзира на то што ће споменик Стефану Немањи коштати много, и без обзира што још није откривено: колико ће то „много“ заиста бити, такође неулазећи у то да ли је сам изглед споменика уметничко ремек дело или кич, као и у то, да ли је Савски трг право место за његово постављање, илузорно је говорити о томе, колико је сам чин подизања споменика Стефану Немањи значајан за државу Србију. Чак шта више рећи: „Било је крајње време!“, је тек блага формулација наше колективне срамоте!

Вровали или не, Србија је једина држава у Европу која нема споменик, нити било које друго здање посвећено свом оснивачу!? И поновићу: Не једна од ретких, него једина!

Предходних стотинак година, од када се култура подизања споменика примила међ Србе, много знаних и незнаних, заслужних и незаслужних добило је своју фигуру изливену од бронзе: Од разних страних и домађих владара, преко митских јунака, партизана и четника, политичара и политиканата, књижевника и спортиска, све до фиктивних филмских ликова. Сви сем Стефана Немање?!

И можда је баш због свега тога право време да се запитамо: Шта нама заиста значи сопствена историја и њен најистакнутији лик Стефан Немања? Да ли односом према свом корену и пореклу уједно дајемо одговор на питање: Зашто смо у духовном, материјалном, па и у државотворном смислу ту где јесмо?

Да ли је могуће да смо у предходним деценијама свађа, расправа и разних подела заборавили да одамо било какав облик признања човеку који је „кумовао“ свему ономе што данас стоји иза имена Србија.

Зато би и сам споменик Стефану Немањи за све нас, много пре „поноса“, требао да предтавља једну својеврсну „бронзану покајницу“! На понос, макар онај прави и исконски-одавно не полажемо право! За кајање, с друге стране никад није касно. Да станемо испред фигуре Великог жупана Рашке, као да је он ту с нама- и када већ нисмо у стању да кажемо „хвала што си постојао“, да бар смогнемо снаге да изустимо: „Извини, што данас ми постојимо, овакви какви јесмо“! Ако смо као народ колективно оперисани од захвалности, ваљда нас стид, као последње зрно људскости у нама, још није напустио.

И једино тако моћи ћемо напред. Једино ако при погледу на „бронзаног Немању“ стид превлада понос. Само тако, и само у том случају тај споменик може да значи: буђење, отрежњење, окретање себи, и један нови живот Србије! У супротном, на „књигу“ звану Србија, можемо слободно да ставимо тачку. Са Немањом је почело, оним правим од крви и меса, нека се са његовом фигуром заврши. Од Немање до Немање. Од крви и меса до бронзе. Од Србије до Србијице!

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци

Геостратег

Геостратег је независни аналитички интернет магазин. Сви објављени текстови представљају искључиво став и мишљење својих аутора. Прочитајте шта наши новинари имају да кажу. Коментаришите њихов рад, шаљите нам ваше предлоге, сугестије и критике.

Свако, па и делимично копирање материјала Геостратега без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на Геостратегу третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Републике Србије. Геостратег задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Геостратег 2019 © Сва права задржана