Друштво и КултураЗаборави људе, тражи човека!

Никола Трифић30. јула 2019.1 min

ВЕЧИТА ПОТРАГА ЗА ЧОВЕКОМ!

Грчки филозоф Диоген је 4. веку пре нове ере, излазио из бурета у којем је живео и са упаљеним фењером у руци, усред белог дана тражио човека! И није га нашао. Бар не да се зна.

Наравно, од те Диогенове потраге прошло је више од 2 300 година и променило се све, па и Грчка. Некадашња земља мудрости, постала је земља политичких глупости, а и сама „мудрост“ данас има потпуно другачије значење и другу адресу становања. Ипак, и тада и данас, и у времену прошлом, и у овом тмурном и чудном времену садашњем, али сасвим сигурно и у неком „Бог зна каквом“ времену будућем, ЧОВЕК је био, јесте, и на жалост биће ретка појава.

Ако сте млади, или ако сте уопште особа склона „сањарењу“, која одбија конвенционалан начин живота, онда сам сигуран да знате о чему говорим. Та вечита потрага за „човеком“ натераће вас да се много пута саплетете о „људе“. И баш ти људи, поготово у вашем окружењу и њихове чудне ћуди биће вам највећа препрека у животу. Ништа не убија тако као неразумевање, бар до тренутка док не схватите да не очекујете превише, и не кренете да се водите оном народном „у се и у своје кљусе“.

Замислите себе како стојите пред све те људе, пред вашим окружењем, вашим „пријатељима“ и ни пет ни шест кажете да желите да будете: нуклеарни физичар, експерт за изумреле језике, сликар, писац, песник, музичар, глумац, можда сам свој газда у неком вашем бизнису, или било шта што не спада у по њима „нормална“ занимања и „нормалан“ животни пут?! Сигурно ће те наићи на овакве ситуације. Спремите се.

Наговараће вас да одустанете

Први корак ваше околине је управо тај: Наговараће вас да одустанете, да се не заностите, да то није за вас! Ипак, у том свом ставу неће видети песимизам, или не дај Боже кукавичлик! Исти ће гледати као доказ сопственог сазревања. На жалост људи често сазревање виде као одступање од себе, својих искрених жеља и идеала. Сазревање, заправо значи бити паметнији и бољи у ономе што јеси, а не постати оно што ниси! Зрелост доноси мудрост, којом можете боље упознати себе и скројити свој живот по својој мери, а не по мери било кога другог. А ко сте? Шта сте? И шта заиста желите? То знате  само, једино и искључиво ви.

Људи временом често постану индустријски производ друштва: емотивно сакати, духовно стерилни и карактерно јалови. И питате се: Зашто нема љубави? Одговор је јасан! Као што поштовање других, долази од поштовање себе, односно самопоштовања, тако и љубав према другима, произилази из љубави према себи. Погледајте свет око себе, на људе који се сатиру у грабежи и даве у својим лажима. Погледајте људе у свом окружењу: Да ли живе у граду који воле? Да ли раде посао који воле? Да ли се буде поред партнера којег воле? Ако је одговор у већини случајева: Не, и ако је њихово стандардно образложење на то: тако мора, тако је суђено, или просто такав је живот, онда имате класичан пример људске љуштуре, оне емотивно, духовно и карактерно сакате, стерилне, јалове, уштројене и почишћене од својих снова. И како да очекујете да воли вас, неко ко не воли себе, односно оно у шта се претворио?!

Неће вам дати подршку

Заборавите на то! Најважнија подршка коју можете имати, је подршка породице. Неку другу, ширу, да тако кажем „друштвену и другарску“ не очекујте. Људи у вашем окружењу радије ће вас почастити саветима! Рећи ће: да немају времена за ваше лудорије, да је живот исувише суров, уз оно увек императивно: Пробуди се и одрасти!

Ех, ти савети!? Људи се највише уживе у улогу „саветодавца“. Обожавају то. И онда креће добро позната лавина: неписмени о књигама, нерадници о послу, невини о сексу, и наравно сви заједно о фудбалу и политици. Другим речима, ко о чему: глупи о памети, слепи о лепоти и глуви о музици.

Има једна јеврејска пословица као створена за ову прилику, која каже: Немој давати неком ни новац, а да ти предховдо није тражио, а камоли савет!

„Похвале“ да нико не чује

Вероватно је најтеже извући похвалу од свог окружења, поготово од својих пријатеља. Колико би живот био срећнији да се обрне редолсед покуда и похвала, па да похвале и изливе љубави добијете за живота у лице, а покуде кад одете са овог света. Ипак, сви знамо да је тај редослед мало „криво скројен“, па ће вам у лице ствари које крате живот рећи исти они, што ће једном кад тог живота више не буде било о вама говорити „све најлепше“. Наравно, онда када вам то заиста више неће значити ништа.

Но, ако вас којим случајем ваши пријатељи и почасте неким комплиментом, док сте још живи и здрави, то ће бити ван вашег знања, далеко од вас-да се не уобразите. У вашем присуству, радије ће вас критиковати, понекад исмевати. Не раде они то зато што вас мрзе, напротив! Они то раде из дубоког убеђења да на вас делују едукативно, онако родитељски. Људи имају насушну потребу да мењају и преваспитавају првог до себе.

Не заборавите једно: Људи у вашем окружењу, поготово ваши пријатељи, често неће знати многе ствари у својим животима, али ће зато увек знати шта би урадили да су на вашем месту.

Слика

Тишина је понекад најбољи савезник

Књига као бабарога

Људи не воле књиге. Бар не велика већина. Имају неки презир према њима, чак и страх. Стим што њих не плаше сама сазнања које књиге носе. Плаши их сазнање да пре читања ништа нису знали. То је шамар прошлом животу, иначе шамар који мало које лице може да издржи. Људи су често мишљења, да су сва потребна знања, она која се случајно стекну, онако успут. Ваша сопствена потреба и потрага за додатним знањем, је у очима многих само „тражење Ђавола“. Зато ако вас ко сретне са књигом у руци, мале су шансе да вам каже: Постаћеш паметнији. Реалнији и дражи коментари су: Ослепећеш, или полудећеш од толиког читања.

Занимљиво, да већину онога што просечан припадник људске врсте зна, у ствари научи на почетку живота када други, попут родитеља и школе воде рачуна о њему. Када дође време да се преузме „команда“ над сопственим животом, већини је ипак дража улога оних „вечитих саветодаваца“.

Да ли сте знали за поражавајући податак, да чак 70% грађана Америке и Европе (укључујући и Србију) у току једне календарске године не прочита ниједну једину кљигу!?

Ипак, ако Бог да

Ех, ако вам се небо смилује, и ви без обзира на све недаће, и сва одговарања и брижне савете, ипак останете доследни пратилац својих снова, будете упорни, стално улажете у себе, пре свега у своје образовање, и на крају истарате своје и успете. Мислите да ће вам тада људи из вашег ужег и ширег окружења признати да сте у праву? Неће, тек тада неће. Ако се то којим случајем деси да тријумфујете у свом животу, то ваше окружење ће рећи, да вас је просто „усрало“!

Па, нека буде тако. Нека вас „усере“ у животу, само немојте никада да дозволите да се ви усерете пред животом. Уз извињење због вулгарности: Живот је један. Уживајте у њему!

 

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци

Геостратег

Геостратег је независни аналитички интернет магазин. Сви објављени текстови представљају искључиво став и мишљење својих аутора. Прочитајте шта наши новинари имају да кажу. Коментаришите њихов рад, шаљите нам ваше предлоге, сугестије и критике.

Свако, па и делимично копирање материјала Геостратега без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на Геостратегу третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Републике Србије. Геостратег задржава право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Геостратег 2019 © Сва права задржана