Друштво и КултураЖЕЂ И ЖИГ (борба вере и уверења)

Никола Трифић2. октобра 2019.1 min

Жеђ! Све већа жеђ за вером, оном исконском и истинском. Вером у нешто праведно, чисто и слободно. Вером обичног човека, згаженог, тлаченог и обесмишљеног; да на небу има нечег небеског, да тајна ипак крије истину, и да је без обзира на све могуће избећи жиг овог времена.

Жиг празноверја, моралног посрнућа, катаклизме и пораза духа у односу на материју. Жеђ и Жиг, борба жеље и похлепе, части и сујете, ид-а и ега, чојства и гордости, борба човека са људима и народа са масом. Борба колевке са гробом и краја са ускрснућем. Борба у којој не може бити нерешено! Неко ће једном морати да изгуби-заувек, без права на реванш. Добро дошли у 21. век. Тек је почело!

сат-сат

Минут до 12

Чини се да ниједно време, као ово данашње, није у толикој мери у први план избацило и промовисало простоту и рђу људске душе, порозност карактера, неморал и некултуру као модел понашања. Некадашњи тихи агностицизам и нихилизам, заменио је неки хибрид ова два прилично агресиван у свом испољавању. Више се не пропагира бесмисао веровања, него се намеће смисао празноверја, гордости и бахатости.

Свети апостол Павле је рекао: „Пропаст света ће почети када дођу они људи чија је слава у срамоти њиховој!“ Речи које одзвањају, терају на самопрекор, на поглед у два ока у огледалу, усправног става и без страха пред сопственом сенком. Терају на прихватање свог парчета срамоте, стида и одговорности. Терају на прихватање срамоте других, јер и она је твоја. Терају да „свог спаса ради“поновиш те речи, макар и себи у браду: „Пропаст света ће почети када дођу они људи чија је слава у срамоти њиховој“. Амин! То треба разумети, можда у паузи између два понављања попити чашу воде, или ако се баш мора запалити цигарету и поставити питање: Да ли ми том догађају, званом „пропаст“ управо присуствујемо?

Мада има и оних коју кажу: Да је највећи неморал расправљати о моралу!? Рећићу им: Како да не-не прихватам! Одбацује се на прву. Највећи неморал је ћутати о моралу! То је грех, предаја и посрнуће светлости пред мраком, праведног пред неправедним, чистог пред прљавим. Додају људи који неморал бране: Ко је тај ко одређује оног, што о моралу може да говори? И ја се питам: Ко је тај? Можда ТА? Ако ни „та“ ни „тај“ ниси ти, или нисте Ви, зашто онда одређујете? Бог је људима да сва права, сем једног: Да ускраћују права других. Ја бирам да говорим-моје право, мој избор.

Зашто је створен човек, ако не да говори? У доба пуном буке, галаме и опште грабежи за реч, више се не може погрешно говорити, може се једино погрешно ћутати. Нема разумевања за прећуткивање, и не сме га бити. Нису криви они што говоре лажи, криви су они што прећуткују истину.

библ...

Библија

Шта се десило са данашњим светом? Зашто је метаморфоза људи у човека, издвајање јединке из масе и њен преображај у свесно и духовно биће данас толико тешка?

Нећу почети реченицу са „мислим“! Више не мислим, већ сам размишљао и рећи ћу: Сигуран сам, да је разлог тај што је потиснута вера. Потиснута, деградирана, с једне стране укалупљена у фолклорну традиционалност, док је с друге стране што је још горе замењена погрешним уверењима.

Пораз вере, само не оне уско религиозне, нужно богобојажљиве, не вере као верски-обојене, већ пре свега вере као дубоко духовне категорије. Као што јој и само име каже „ВЕРА“, вера у поштење, правичност, скромност. Вере да треба ићи тим путем. Имамо пораз вере, и наравно победу уверења. Оно је увек питко, милозвучно, лако се жваће и још лакше гута, поготово ако је погрешно и наметнуто.

Уверење да се не исплати бити поштен, Уверење да се не исплати бити свој. Уверење да је култура спора, а некултура прогресивна. Уверење да је морал декадентан и превазиђен, а неморал пожељан, прихватљив и популаран. Таква уверења, данас широко распрострањена, готово помешана са ваздухом као његов елемент, поред азота, кисеоника, аргона, ксенона и угљен диоксида, формирала су систем вредности који имамо.

Кажу: Ако се задесиш у наку далеку земљу, теби потпуно непознату и желиш да нешто сазнаш о њој: погледај насловне стране најчитанијих новина, програм најгледанијих телевизија, профил најпопуларнијих политичара и биће ти све јасно. Верујем да вам се код ових речи ствара наказна слика пред очима, вероватно због погледа у „наше“ двориште. Ипак, таква слика данас без већих изузетака важи за цео свет.

Ко су данас идоли нашој деци, и шта им се намеће као систем вредности? Излизани и истрошени политиканти, пијони, полтрони, кафанске певаљке, инстаграм фаце, елитне проститутке и наравно, много, много, много ријалитија. Рајско острво за све њих набројане. Уђеш у ријалити, заборавиш на све, сузиш свест, рашириш ноге и постанеш звезда. Звезда 21. века!

parovi

Ријалити програм- једна од највећих скарадности „модерног“ доба

Ко о чему, ја о апостолу Павлу и његовим речима „о пропасти које почиње слављењем срамоте“. Поновићу већ речено: Погледај те свет око себе, и запитајте се да ли ми данас славимо срамоту људског рода? Конкубинат уместо породице? Сексуалне објекте од људског меса, уместо жена и мушкараца? Секс као гимнастику уместо „вођења љубави“? Јефтино умеће вашарског извођења, уместо уметности? Бахатост уместо скромности? Капу уместо главе? Мајцу уместо недара? Материју уместо духа?

Да ли се данас повампирио тиранин и курвар којег је некад победио мушкарац и домаћин? Да ли се данас повампирила курва и чедоморка, коју је некада победила жена и мајка? Да ли се данас повампирила примитивна заједница сродника, коју је некад победила породица?  И да ли се данас повампирила глупост, коју је накад победила књига?

Све то некада побеђено еволуцијом, напредком, разумом, свешћу, духом, данас је ту на жалост повампирено, пуно живота и крви и постављено на пиједестал као звезда водиља времена у којем живимо.

И шта ће спасити свет? Рећи ћу: човек или животиња, шта се пре пробуди у данашњим људима. Сами људи као људи, жигосани, депресивни, уморни, криво устројени и криво вођени сигурно неће. Само човек, сувог грла и суве али још постојеће душе, жедан вере, духа, знања, спреман да се уздигне, отвори очи и врати својој суштини. Или он, или животиња и њен пуки нагон за преживљавање!

Човек или животиња! Шта се пре пробуди у данашњим људима, у нади да ће се нешто што пре пробудити! У супротном можемо себи, врсти, раси и цивилизацији да кажемо једно „ДОВИЂЕЊА“!

 

П.С. Текст посвећен једној посебној дами иницијала Д.Д

Никола Трифић

Главни и одговорни уредник

2 коментара

  • Dragutin

    2. октобра 2019. at 09:58

    Gosn Trificu, redovno citam sta pisete, stim sto jedno vreme nisam ostavljao komentare, ali sad moram i moracu opet da vas citiram: Da li se danas povampirio tiranin i kurvar, kojeg je nekad pobedio muskarac i domacin? Da li se danas povampirila kurva i cedomorka, koju je nekada pobedila zena i majka? Da li se danas povampirila glupost, koju je nekad pobedila knjiga?

    I kao obicno mogu samo da vam kazem: Moj naklon! Zaista ste izuzetni, Vi imate toliku dubinu u vasim tekstovima da je to neverovatno.

    2+

    Оставите коментар

  • Kolega

    2. октобра 2019. at 10:22

    Kakav tekst majko mila! Na kojim si ti drogama Trificu kad ovo pises?! Pa ovo ne da je dobro nego kida- svaka recenica ti je gotovo za anale! Ne secam se kada sam I da li sam citao tekst gde svaki pasus mozes zasebno da analiziras. Svaka cast!

    1+

    Оставите коментар

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.

Повезани чланци