ПолитикаЗла коб 17. јула- од породице Романов до генерала Михаиловића

Гост Портала17. јула 2020.1 min

17. јула догодила су се два убиства важна за руску и српску историју која свакако имају везе и са историјом свих словенских и православних народа па тако и огроман утицај на целокупну светску историју и токове након ових догађаја.

Наиме, 17. јула 1918. године у Русији је погубљен цар Ноколај II Романов заједно са царицом Александром и њихово петоро деце. 28 година касније, 17. јула 1946. године у Србији је погубљен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, вођа првог антифашистичког покрета у поробљеној Европи. Два великана, заштитника својих народа, способних војсковођа, верних својим прецима и коренима, својој вери православној и одана отаџбини су ,,осуђена“ по кратком поступку, погубљена и зверски масакрирана.

Да ли вас чуди…? Све ово је учињено од стране истих починилаца, квислинга и црвене комунистичке банде. Судбина се поиграла а историја пружа прст и јасно нам показује о чему се овде ради. Који је био циљ такозваних бољшевика? Да уништи словенске земље, искорени православље, обезглави народ, покори га, промени и узме под своју шапу.

Ко је дозволио ове злочине? Ко је издао своје некадашње савезнике? Опет иста кухиња.
Веровали или не, брат од рођене тетке цара Николаја је био тадашњи краљ Уједињеног краљевства Џорџ IV. Романови су тражили азил у овој држави. Брат је затражио руку помоћи свога брата али је био одбијен. Остављен је на милост и немилост зверима које су, сада је сигурно, баш одатле и послате да изврше свој задатак.

Ко је издао ђенерала Михаиловића? Па опет ти исти ,,савезници“, дојучеташња ,,браћа“, Енглези и Американци који су га до јуче тапшали по рамену, снимали о њему филмове и писали стрипове. Чак су га и одликовали а на крају оставили на цедилу да буде убијен заједно са хиљадама часних грађана и бораца, присталица. Само убиство генерала Михаиловића би било мање значајно да се истовремено не ради о општој издаји и потурању комунистичке власти српском народу која му је касније темељно и систематски дошла главе. Подаци из новије историје су свима познати и није потребно даље објашњавање шта смо све изгубили.

Како су се догодила убиства?

Опет, исти начини, црвени, бандитски, окрутни, бездушни, црни, сатанистички.

17. јула 1918. године, цар Николај II његова породица су били пробуђени у 10:30 увече, и речено им је да се обуку, након чега су били одведени у мали подрум где су им рекли да ће да их сликају. Уместо фотографа, Црвена гарда је стала на врата. Уровски, који је био део Црвене гарде је рекао „Морамо да вас упуцамо сада” и упуцао је цара са револвером на краткој дистанци, царицу Александру, престолонаследника Алексеја и четири његове сестре. Такође је упуцао и куварицу, кућну помоћницу, доктора и њиховог пса Џимија. Пре него што је свануло, њихова тела су била превезена камионом у напуштен рудник, где су пажљиво исечени на комаде, натопљени бензином и упаљени. Веће кости су биле растопљене у сумпорну киселину. Било је проглашено да „свет никада неће сазнати шта смо урадили са њима”.

Готово цео век нико није знао где је тачно сахрањена царска породица. Међутим, године 1991. остаци Николаја II, његове супруге Александре и три ћерке пронађени су у масовној гробници недалеко од Јекатеринбурга. Две године касније, 1993. покренута је истрага о убиству породице Романов како би се идентификовали остаци царске породице и њихове свите. Истрага је обустављена 1998. године „због смрти починилаца злочина”. Међутим, поново је покренута 2007. године, када су се појавили нови докази – откривени су остаци Николајеве двоје најмлађе деце – ћерке Марије и јединог сина Алексеја, који је боловао од хемофилије.

Посмртни остаци цара Николаја II, царице Александре Фјодоровне и великих кнегињица Олге, Татјане и Анастасије уз државне почасти су сахрањени 1998. године у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу.

Драгољуб Дража Михаиловић је погубљен након монтираног судског процеса у комунистичкој Југославији.
Не зна се како, не зна се где, вероватно због исте комунистичке мантре ,, да свет никада не сазна шта смо урадили са њим“.
Исти злочинци, исти начини, исти циљеви.

Данас, 74 године касније ми и даље не знамо где су кости ђенерала Михаиловића. Да ли су и оне гореле у некој сумпорној киселини, трунуле у некој масовној гробници? Комунистички пипци у Србији и даље чувају своју сатанистичку тајну и држе нас у ропству. Русија се ослободила, Србија није.

Нека је вечна слава мученицима и покој душама. Амин.

Аутор текста: Невена Татић-Карајовић

Гост Портала

Оставите коментар

Ваша е-пошта неће бити објављена.